Istrčiš iz kuće
da poigraš se
u šumi
jagnje moje
sa decom
noću
na mesečini
Ponesen pesmom
čista srca
ne slutiš kad sa njima
u kolo se uhvatiš
da to su sinovi
vukova opakih
kćeri lija podmuklih
Radragano ih
na ljubav i prijateljstvo
pozivaš
Oni te merkaju
ispod oka
veruju da iskren si
naivan
Vrebaju trenutak
pogodan
kad ustremiće
zversku ćud
ka nebranjenom mestu
i grabežljivo
oštriti mlade zube
tvojim mesom
