Postoje ljudi koji se vežu kao krpelji za vas.Svoje prisustvo u vašem životu pravdaju ljubavlju i spremnošću da se žrtvuju za vaše dobro.Od njih to nikada niste tražili, ali eto oni se preporučuju i ne samo to već vas terorišu i mobinguju svojim zahtevima da im kao omiljena igračka budete pri ruci.To je veoma mučno i dosadno, to iznurava duh i čini ga mekim i slabašnim.I kad pristanete na to vampiri ljubavi se ne odmiču od vas,cede iz vas energiju i snagu, i isisavaju vam kreacije i čine ih nevažnim obesmišljavajući ih kroz nametanje svojih patetičnih i srceparajućih zahteva u vaš život.Teško se oprostiti-Osloboditi. Ali ipak verujem moguće, kaže mi prijatelj telefonom.Njegovo ime je Stevan, a zovu ga Braša.Gitarsta je i kompozitor, a i popularan je u našem kraju. Zvao me da idem na muzičku novu godinu koja se svake godine održava u hotelu Tiski Cvet, a usput mi ispričao svoju muku.Ma to su slatke muke, kažem mu ja, vole te i otimaju se za tebe dame raznih dobi. Ha ha ha, nasmejao mi se glasno, ne nasedam ja više na te trikove. Ja sam muzičar već dvadeset godina i primetio sam da me uvek jure pogrešne žene.Kad se upustim u neki aranžman sa njima uvek završim nakon toga pijan u nekom periferijskom ćumezu na kraju varoši.Pa dobro, pitao sam šta ćeš uraditi.Ništa odgovori mi on, odsvirati svoje i otići na spavanje. Pa to i nije tako loše, pomislim, i Hamlet je govorio; Spavati, možda sanjati, a eto moj prijatelj je još i odsvirao svoje.
