Te godine objavili smo elektronsku knjigu kao cd izdanje u prevodu Johana Lavundija iz Ulma celokupnog pesničkog dela princa srpske poezije kako su ga nazivali kritičari Branka Miljkovića.Poduhvat je zaista bio kapitalan i ja sam želeo zajedno sa prevodiocem da se taj prevod nađe na sajmu knjiga u Frankfurtu jer sam duboko verovao da ću uspeti da zainterresujem neke nemačke izdavače za to i takvo dvojezično izdanje.Trebalo je prvo otići do Ulma da se sastanem sa Johanom pa potom da zajedno putujemo za Frankfurt. Do tada a i kasnije niko u srpskoj književnosti nije imao tako kompleksan prevodilački poduhvat kad je u pitanju delo Branka Miljkovića, ali što se tiče materijalne podrške za objavljivanje knjige od strane države toga nije bilo.Senka je kompletan prevod upakovala u program za elektronske knjige što je u tom vremenu bila velika novina i mi iz BKC-a smo među prvima kad su izdavači u pitanju počeli sa tom vrstom izdanja koji su znatno smanjivali troškove izdanja. A ja sam ipak želeo da idemo na sajam knjiga u Frankfurt pa makar i sa CD izdanjem.I naravno kad je frka i kad je teško nije bilo drugo već sam zvao Đoleta da njegovim autom uz podršku za putne troškove koje nam je dala MZ na čelu sa Sašom i Zoranom i da po prvi put jedan kulturni proizvod i artefakt iz Novog Miloševa bude jednom tako značajnom i važnom sajmu knjiga kao što je Frakfurtski kao deo državne reprezentacije na štandu republike Srbije ..Đole je bio čovek od akcije i od spremnosti za nepredvidive situacije a njih je tokom puta i našeg boravka kako na sajmu tako i u nemačkoj bilo u izobilju.Trebalo je da Đole Senka i ja sa veoma malom budžetom što je pre ličio na studentski džeparac i velikom verom u neku ludu sreću i snagu i energiju koju smo crpili iz osećanja vašnosti šta činimo za našu kulturu i slatko pravoslavlje koje nas je putem štitilo od mnogih nevolja..
