Ćutim i rastem

 

 Ponekad mi se jezik veže u čvor.Hoću da kažem, a ne govori mi se.Pećutkujem.To je nauk koji sprovodim poslednjih godina.Zauzdavam se. Oćutim. Iskuliram, i ne reagujem.Jer ako kažem počeće rat. A ratovi su pogubni.Ako kažem mogu da nametnem mišljenje, a to nije dobro. Kad govorim umem da nadgovorim i privedem sagovornika na moju stranu, da ga podčinim svojoj volji,a to ne želim.Zato ponekad ne drešim čvor na jeziku, već ćutim kao biljka, mlada i vesela u proleće,ćutim i rastem.