Došlo je vreme kad su reči izgubile svoje pravo značenje i postale su izigrane i izgonjene iz svoje prave suštine.
Ništa ne ume da me tako
silno zaboli kao gomila reči koje ne govore ništa već su samo proizvod baljezganja pijedinaca koji se preporučuju da jezikom utiču na moj duh.
Ranjiv sam na reči.Verujem u njih i kad čujem da ih na tako grub i bez utemeljenja način izgovaraju uplašim se.U meni se otvori gnezdo paranoje koje jednom Vujica tako dobro definisao.Želim da pobegnem da nestanem sa lica zemlje i da se u najdublju rupu zavučem i nestanem.
Stidim se i crvenim pred bogom i pred sobom kad slušam govornike koji po trgovima prosipaju reči kao paperje koje je nevidljivo i one ne dotičući slušaoce lete,lete u sopstveno samosmakniće.
