Istinu o našem položaju u svetu i među ljudima je najteže prihvatiti,jer ona boli.Lakše nam je da zažmurimo pred njom i kao ružan san pustimo je da prođe kraj nas. Da bi se opravdali pred sobom i svetom skloni smo da verujemo da postoji više istina.Da kažemo istina zavisi od našeg ugla posmatranja.I magarac za sebe ne misli ni da je tvrdoglav a ni glup.O tome koliko smo se ostvarili, retko pričamo,često nam je lepše da govorimo o onome što smo mogli, a ne o onome što smo stvarno učinili. Život se pred nama u mladosti prostirao kao široko i plodno polje u kome smo mi trebali da sejemo, naše najvrednije ideje i učinili smo to kao generacija.Svako je kroz život realizovao sebe.A nakon pređene dve trećine puta vidimo da se baš i nismo ostvarili u onoj meri kako smo želeli i ta nas istina zaboli.
