Dok verujem da ti si moja
Ništa mi ne smeta
Dok osećam da
delimo
Jednu radost i
bol
Dok verujem da
smo jedan smisao
Jedna čežnja i
vapaj i stvarnost
Dok molim da
svakog časa jedno
Drugom nudimo
oproštaj
I za neizgovoreno
I za ne
pomišljeno
Letnje popodne
ume da bude
Savršeno
Trska,sa kitama
zlatnim
Sunce na zalasku
Svet koji se
raspada bez naše volje
Ali dok smo
zajedno
Dok čujem trube,
oboe čežnje
On ima smisao
Ti si emocija
Zvuk koji
zvezdanim stepeništem
Silazi sa
nebesa,ka simbol
Da novozenitisti
samoubice
Žto iz vapaja za
beskonačnim
Kao vilenjaci
plešu oko mene
Dok Teslin cvet
iz nevade
Presadjujem u
banat
Kad vog, postaje
dog
Kera brezobrazna
Kad sestru dajem
bratu
Bez straha da
strast je greh
Dok tuđiljudi,
putnici namernici
Dolaze i kucaju
na mojim vratima
Lupaju svojim
čvornovatim pesnicama
Traže me, zovu na čaj, na čajanku,
lavirint crvene paučine
Izmedju dva dima
cigarete
