O seoskoj slavi

 

Seoska slava je prilika da sretnemo one sa kojima se retko družimo i komuniciramo i koje godinama nismo videli. U opštoj gužvi, između šarenila nakinđurenih vašarskom robom šatri, kroz zvukove različitih pesama, sirena, zavijanja pištaljki i truba, probijam se kroz masu ljudi tražeći doboro poznata, a već zaboravljena, lica onih koje sam u detinjstvu sretao. A kad se umorim od šetanja, odem u kraj neke kafane, poručim piće, sedim i posmatram prolaznike kako pomalo usplahireni i poneseni kuljaju preda mnom kao reka. I tako činim godinama i uvek je u meni jedna te ista misao da ljudi dolaze u moj vidokrug i nestaju iz njega, ja ih zaboravim, i setim se tek te svetoilijske noći, dok posmatram taj znani i neznani svet kako promiče kraj mene jednako tražeći nekog ili nešto. I svi su nekako raspoloženi, jedino ja tužim za nečim što možda nikada i nije bilo moje.