I nije obična dama, već matora devojka, s umišljenim smislom za politiku. Liči ponekad na Anu iz Kaporovih beleški koje su krajem sedamdesetih bile veoma popularne. Uvek sam se pitao šta je sa tim Kaporovim junakinjama bilo kad su odrasle i evo, sad sam sreo jednu od njih koja se zove Trebana. Nije se udavala, a pre desetak godina, a i više, shvatila je da se treba uhvatiti za nešto čvršće i osloboditi se filozofije "baš me briga za sve". Trebana je paorska inkarnacija Kaporove junakinje. I verujem, jednoga dana, kad se pogledala u ogledalo, shvatila je da nije lepa, da to nikada nije ni bila. Da nije interesantna, i da nikada nije ni bila. Da se uglavnom foliranjem, negacijom i nipodaštavanjem svega branila od svoje bolne prosečnosti. Najednom se pojavio neki novi trend u kom je videla svoju šansu. Ali, da se vratimo na njenu mladost. Nikada nije imala pravog momka. Više puta se zaljubljivala, ali je uglavnom bila devojka ispod žita i kao druga krala ljubav tuđih momaka i muževa, jednako u otrcanim farmerkama sa cigarom među prstima i žvakom u ustima. Bila je uvek tu muškarcima kad su očajni i puni alkohola trebali da povrate samopouzdanje u kasnim noćnim satima. Glumila im je i druga i ribu, ali da niko ne zna. Da to bude tajna. Ali kako su godine prolazile videla je da je i takvih veza sve manje. Da se odbrani od samoće kupila je kerušu koju je povremeno vodala po velikom sokaku pričajući o njoj kao o detetu. Starije žene su se krstile, ali znale su da je Trebana malo ćapasta, pa joj i nisu puno zamerale. A nisu je ni žalile. Bože, kakav se strašan karakter mogao stvoriti kod osobe koja se ni u čemu nije dovoljno mogla ostvariti i koja je uvek bila druga. U noj je raslo zlo koje se trebalo konvertovati u nešto što liči na dobro kako bi se pred sobom spasilo vlastito dostojanstvo. A onda je došao novi trend koji se zove politika. Trebana je nedostatak vlastitog identiteta zamenila identitetom partije i postala njen vojnik, sveštenica na oltaru demokratskih promena u svom sokaku. I dalje se kezi kad govori, i puši, i žvaće žvaku, i nosi farmerke i ponosno šeta svoje kuče velikim sokakom. Konačno je je Trebana našla svoj put i svoj identitet. Sad svi znaju ko je ona, a i kome pripada. A Kapor, Bog da mu dušu prosti, iz naselja rajskog, pije belo vino, puši i smeška se.
