Pozovu me prijatelji pesnici da im pomognem i menjam pesnikinju koja je sprečena da čita pesme u zajedničkom nastupu u lokalnoj biblioteci, kako bi njihov tim se pokazao u što boljem svetlu.Pomoć prijateljima se ne odbija, tako me je učio moj pokojni deda, još od detinjstva. I naravno ja prihvatim poziv i obećam da du otići da im pomognem.A onda shvatim da sam ja zamena za uvaženu damu koja je sprečena da nastupa u njihovom timu.A i nisam nastupao u poslednje vreme pa sam se zaželeo, mislim se nešto, naravno kad bi se šalili, ali nema se kud kad sam već onako po inerciji obećao.A pored toga obećao sam i jednoj prijateljici priču za danas, a takođe sam obećao telu svome da ću ga postaviti u horizontalu i duši sam rekao da ću je malo pustiti da se odmori.Izgleda da postajem prvak moje ulice u obećanjima. A takođe sam obećao mom drugu prvaku države u kuvanju ribljeg paprikaša da ću mu pomoći da mojim prisustvom mu dam podršku. I ženi sam obećao da je nikada neću zaobići kad legne u krevet samo u spavačici bez gaćica i grudnjaka, i deci sam obećao srećno detinjstvo i komšiji Lali sam rekao da ću pogledati da se kojim slučajem u mom dvorišti ne nalazi lopata za čišćenje svinjaca, mi ne držimo svinje, i nemamo šta da radimo sa tom lopatom, ali on je bio odjutros da pita dali je možda kod mene, a i da proba rakiju koju sam pekao pre nekoliko godina i koju ne pijem, pa da ne izvetri. Obećanja koja dajem su uglavnom prostodušna i naivna, ali se trudim da ih sa revnošću patrijahalno vaspitanog deteta ispunjavam. Jer stare poslovice koje su najednom u poslednje vreme oživele u meni govore, da ono što se obeća to se mora i ispuniti.Pa kad je već tako i nema mi druge, nego kao u vojsci, izvrši i završi pa se žali.. ..kad imaš kome.
