Pomaganje sećanju da se izbori sa mnoštvom doživljaja kako stvarnih tako i izmaštanih je postupak svakodnevnog zapisivanja istih.U toku pisanja doživljaji često menjaju oblik i kakvoću. Postaju teme koje uredno slažemo na listovima i čini nam se da ih uvodimo u red. Ustvari samo dobro organizovana zbrka postaje naše slaganje reči i rečenica na papir.Sve što zapišemo i kažemo vidimo da smo to mogli i drugačije.To nas zbunjuje i pitamo se zašto govorimo kad sve možemo reći i drukčije.Pa pisanje i nije ništa drugo do pričanje jedne te iste priče na mnoštvo načina.Poznavanje književnosti nam omogućuje da upotrebom stilskih sredstava priču ne samo nakitimo već i da se poigramo, a po potrebi i nasmešimo,u ovo turobno vreme, ponajčešće sebi samima.
