Večeras u seoskoj ambulanti dok mi mlada i veoma hitra, lepa i veoma ljubazna doktorka ispisuje recepte i upute za preglede, ja se izvinjavam što joj toliko dosađujem. Ona mi ljubazno, sa maskom na licu i nemirnim plavima loknicama, kulturno odgovori:
- Šta ćete, ovde niko ne dolazi iz ljubavi, već zato što mora.
To me je inspirisalo pa sam se našalio:
- Da sam četrdeset godina mlađi, ja bih svakodnevno dolazio kod vas iz ljubavi.
Shvatila je moju staračku šalu i nije mi ništa odgovorila,samo se ljupko nasmešila. To me je oradostilo toliko da sam osetio kao da imam krila i da ću da poletim izlazeći iz ordinacije.
