Pre no što sam zakoračio, sklonio se, ušao u dvorište Nenada Šabe ponudili su mi da pišem i govorim o dve knjige kratkih priča.Kad sam tražio da ih pogledam rekli su mi da trebam govoriti na neviđeno. Nije mi bilo jasno kako da govorim o nečem što nisam video, što nisam pročitao, a kamoli da o tome i pišem.
Bio sam umoran i od domaćina sam tražio da legnem negde pošto sam stigao do njega vraćajuči se sa puta i imao sam potrebu za snom.Uveo me je sa ostalima u veliku štalu iz koje je prethodno isterao gomilu krava.Na dnu sam video improvizovane ležaje na kojima su bili ljudi.Unutra je bio polumrak
Legao sam na jedan od kreveta usput sam osećao miris na vuškiju i kravlju balegu.Nisam obraćao pažnju na ljude oko mene jedino mi je bilo važno da brzo zaspim, kad me iznenadi žamor.
Pogledao sam, a ono Dragan Gumeni sa televizijskom ekipom intvrjuiše prisutne.Spustio sam glavu i zabio je u jastuk da me ne vidi i kako bih se sklonio od kamere.Ali bilo je kasno i već sam bio primećen. Šta vas je opredelillo na takav život, glasilo je pitanje novinara Dragana. Nisam ga dobro razumeo a onda sam video da on misli da sam ja doneo odluku da promovišem da živim na farmi Nenada Šabe kao podviznik.Nisam to želeo, nisam se za to ja pitao, pa to mi je nametnuto mislio sam u sebi. Kad su u pitanju intervju retko sam odbijao, ali ovaj sam želeo da izbegnem premda sam saosećao sa asketskim i siromaškim načinom života.Ipak u meni je presudio osećaj za marketing i javnost, mada i nisam naročito bio spreman. Osećao sam se kao da pričam o ne pročitanoj knjizi.
Počeo sam da govorim što sam elokventnije i ubedljivije umeo, kad se u moj kadar pojavi moj prijatelj Orfeus koji je takođe govorio, o istim stvarima ali je bio malo nametljiviji od mene. Nisam obraćao pažnju na njega već sam objasnio i rekao moje tumačenje stvari.Mi smo sledbenici svetog Franje iz Aziza i spremni smo da menjamo život i da odajući se podvigu živimo u siromaštvu na farmi. Da budemo oni koji ne poseduju ništa a imaju sve. Ali video sam da i Orfeus isto govori i ponavlja moje reči. Novinar i kamerman su bili malo zbunjeni, ali su nam se zahvalili i otišli dalje.A Orfeus je najednom kao što se i stvrio nestao u dubini betonske štale u kojoj su odjekivali glasovi intervjuisanih ljudi.I svi su ponavljali rečenice koje smo ja i Orfeus već rekli.
I još sam čuo da je neko od prisutnih govorio da smo ja i Orfeus dve knjige kratkih priča.Novinari su otišli zadovoljni.Meni je smetalo da boravim sa kolektivom u štali već sam potražio sebi samotno mesto na tavanu u senu koje je bilo meko i mirisno. Unutra je bilo polumrak a samo se iz jednog ugla videlo svetlo. Prišao sam bliže i video dve knjige čiji su naslovi goreli.Stojale su na malenom stočiću na pedalj jedna od druge i hladni plamen je išao iz njihovih naslova.
Ovo je neka čarolija pomislio sam, ali knjige i jesu najveća čarolija koja se može zamisliti,Još nekoliko trenutaka sam ih gledao i divio im se a onda sam telu na mekom livadskom senu darivao počinak. A naslovi su nastavili da gore.
Probudio sam se trenutak pre no što ću zakoračiti u dvorište Nenada Šabe.
