Postoje periodi kad lažemo više nego obično.I ne želimo, a lažemo.I obećamo da nećemo više, a opet i iznova učinimo isto.Slažemo, a da se i ne osvrnemo. Da bismo se opravdeali izmišljamo milion razloga,a ustvari opet lažemo.U mladosti je to veoma karakteristično. Najviše lažemo roditelje. Oni su nam nekako najpogodniji i sa njima smo najčešće u nekom tihom sukobu.Oni nam se najčešće mešaju u život, stavljaju pod lupu naše postupke i naravno sudaraju sa realnošću naše iluzije.Nismo najčešće zadovoljni njima.Uglavnom nas bombarduju nekim pričama, o radu o odgovornisti kako pred dugim ljudima tako i pred sobom.Mi ih slušamo i kad poželimo da im verujemo i kad pomislimo da ćemo ih poslušati slažemo. Priče roditeljske o tome šta je za nas dobro su uglavnom teške i dosadne, a da ih prekratimo uglavnom deklarativno poslušamo, a potom uradimo po svome i naravno kajemo se,ponekad tiho u sebi, ali slažemo.Laganje i sukob sa roditeljima najčešće je vezan za izlaske.A pogotovo izlaske do ranih jutarnjih sati.Kad izađemo imamo utisak da smo onda oni pravi, dok se borimo za naklonost drugih, a pogotovu osoba suprotnog pola.Roditelji misle da nismo u pravu.A da se ne raspravljamo, pošto su uglavnom dosadni slažemo ih ,a da ne trepnemo.Kad njih slažemo to i ne osećamo kao greh, pošto nam se čini da ne zaslužuju drugo, a i ne razumeju nas, ruše obično našu predstavu o nama samima, i uglavnom nam ne daju dovoljno para kako bismo osećaj neše superiornosti u društvu u kafićimo još više potvrdili.Za mnogo stvari čini nam se dasu roditelji krivi, najpre za mesto gde živimo, kako živimo, za naš društveni status,reputaciju koju imamo kao porodica itd i naravno kad ih slažemo to i nije toliko strašno pošto su oni uzrok tome da smo lagali. Samo da su oni drugačiji prema nama sve bi bilo bolje premda i samo ne znamo kakvi to trebali biti.Možda nevidljivi saveznici koji će ispunjavati sve naše zahteve i hirove, koji će nas na neki volšebni način osnaživati i pomagati nam a da nas ne kontrolišu i da nas već jednom puste na miru da nam ne stavljaju pod nos neke norme i ako se lažemo nek se lažemo, jer i to će proći.
