Крила ме мајка од јектике
У недрима ме носила
У кику упредала
Испод гујиног нокта тискала
Само да на вилино коло не ударим
Да ме каква јура не опрљи
Ко што је она Лала Милинкова
Па да почнем песме смишљати
А онда ете јектике
Зине ко село на распуштеницу
Умива медом и росом
Од чега се и кајсија осуши
А камо ли мушко пуно млечике
Молила је Бога
Да ме не мрезга речима
Нека сам јој и нем
Само нека ми прса не скочањи
И у њима ватру не угаси
Не брани га говорила јој Злата учитељица
Оно што му је Бог наменио не може се отурити
И њега није мајка са крста скинула
Оне који певају речи
Једино их оне и васкрсну
Рогатица.16.03.2024. год
