Све је воља Божија
каже Дамаскин.
У касну јесен, пред вече,
ложимо ватру
под казаном
и печемо
ракију шљивовицу.
Ћутим.
Слушам.
Пуним воду
у стобарку.
Мешам да
кљук не загори.
Чекам да потече.
А он, Дамаскин,
на троношцу
у старој
искрзалој мантији
свечан и тих
на лице му пламен ватре
и ватра вере.
Све је воља Божија
па и то
да ја грешни Бачванин из
Паланке
овде у Срему
у авлији царске
лавре,
с банатским бећаром
из Карлова,
са тобом,
као са младошћу
мојом грешном,
ракију манастирску печем.
