Монографија Пролеће Симе Цуцића је врло значајна из најмање три разлога – научног,
књижевног и културног. Први разлог се тиче што је Пролеће Симе Цуцића представљало и
представља једину манифестацију где се стручни жири, пре свега, бави рангирањем
књижевно-научних дела из области науке о за децу. Зашто је то битно? Поред тога што је ова
награда понела име једног од најпреданијих, набојективнијих и најискренијих књижевних
критичара Симе Цуцића и што се додељује за научно дело из оствареног научног корпуса ове
књижевности, врло је значајно да показује и ширину књижевног схватања и разумевања
човека, без којег не би постојала, како ова манифестација, тако још низ књижевних
манифестација везаних за област књижевности. То доказује да за самог Радована Влаховића
искорак у ову књижевну област није представљало само књижевни посао и маркетинг већ
књижевну мисију у области књижевности за децу.
Зато наилазимо на ситуацију да се по први пут, већ од првонаграђене научне студије
Транспозиције књижевности за децу (2008), константно употребљава термин науке о
књижевности за децу, који је јасно у овој научној монографији дефинисан и одређен кроз
неколико поглавља: Херменеутичка тежња, Интерпретације, Аксиолошки осврти и
Методички погледи. У овим поглављима је аутор кроз теорију, критику и историју
књижевности показао значај и значење појма књижевности за децу и методолошку и
методичку специфичност овог књижевног корпуса.
Од 2008. године у сталном жирију проф. др Тихомир Петровић (председник) и Радован
Влаховић (члан, директор БКЦ) и проф. др Предраг Јашовић (члан) ова награда је окупила све
највредније научне раднике и професоре у области књижевности за децу, како у области науке,
што је од превасходне важности, тако и у области белетристичког стваралаштва чиме је
Пролеће Симе Цуцића преузело примат у Србији, па и шире. Сама манифестација, на челу са
Радованом Влаховићем и тимом који је окупио око њега са члановима жирија, поред тога што
је популарисала књижевности за децу ударила је и темеље науци о књижевности за децу и
допринела демаргинализовању, како саме белетристике за децу још и више је допринела
демаргинализовању књижевне критике књижевности за децу. Тако се мисионарска мисија ове
манифестације потврдила и доказала неопходном без обзира, што је готово увек изостала
помоћ државних институција.
У неколико наврата у оквиру манифестације су формирани и округли столови на тему
књижевно-критичког дела Симе Цуцића и књижевности за децу уопште. Тако су заједно расли
Банатски културни центар, манифестација Пролеће Симе Цуцића и целокупан корпус
књижевности за децу. Данас, сви заједно, после петнаест година, представљају, културну,
књижевну и научну чињеницу. Одавно су прешле границе Баната, Војводине, па и Србије, што
између осталог показују и резултати свих оних научника и професора који су добили награду за
научно дело.
Монографија Пролеће Симе Цуцића представља и двоструко сведочанство о трајању.
Једно трајање се тиче упорности ентузијастичног појединца који, заједно са породицом, верује
у то што ради, и трајања једне манифестације која се упркос свим невољама, кроз време ипак
доказала. Наиме, реч је о томе да је БКЦ, колико је нама познато, једини приватни културни
центар у држави. Некако је БКЦ за све ово време од једне мала мануфактурне културне
радионице прерастао у културни плебисцит који је одавно превазишао границе своје државе,
друштвене, политичке и језичке баријере и доказао да баријере у култури не постоје. Показао
је у бизнису може да постоји и један приватни културни центар иако није имао ни на кога да се
угледа раније. Радован Влаховић у култури завршио са социјализмом пре него је то учинило
само друштво у целини и једном ће се о томе говорити, где ће се на породицу Влаховић
гледати као на пионире у овом развојном друштвеном сегменту који је од превасходне
важности за свако друштво. Са БКЦ-ом поред Пролећа Симе Цуцића расле су још низ
манифестација које су се доказале трајањем и квалитетом. Чини се да је данас културни миље у
Банату, Војводини и рекли бисмо у целини Србији, незамислива културна мапа Србије без БКЦ-
а и Новог Милошева, а то је постигао, један посвећени писац и велики визионар Радован
Влаховић са својом породицом.
У овој монографији кроз обиље фотографија можемо сагледати на десетине
најзначајнијих имена у области књижевности за децу од којих неки већ деценију нису међу
нама, али ту су и они који и данас представљају алфа и омегу у области науке о књижевности и
белетристици. Ту је и обиље нових имена младих људи и оних који су откривени јавности, што
кроз манифестацији пролеће Симе Цуцића, што кроз издавачке подухвате БКЦ-а. Можемо речи
да данас захваљујући овој манифестацији постоји читав један ешалон писаца за децу о којима
се, тако рећи, до јуче није ништа знало. Ту је и на стотине људи ( а има их и на хиљаде везаних
и за друге манифестације) који су продефиловале током одвијања саме манифестације.
Све то потврђује разлог настанка једне овакве монографије у којој практично
наилазимо на све документе везане за ову манифестацију. У том смислу, ова монографија ће
будућим нараштајима који се буду бавили проучавањем књижевности и културологијом ова
монографија бити од великог значаја јер у њој је све документовано,како на визуелном плану,
углавном изврсним фотографијама, тако и на писаном планом, писаним документима. Ова
монографија је доказ трајања и упорности неколицине ентузијаста на челу са Радованом
Влаховићем. Они су доказали да кад има воље и посвећености има и начина да се једна
манифестација спроведе и опстане.
Предраг Јашовић
