ВОЈИСЛАВ МИЛУТИН Добри Јанко зашто се живот поигра са тобом овај начин.

 Када нас напусти неко драг, поготово неко чији живот није био

уобичајен, то у нама буди дубока питања о судбини, правди и смислу.

Људска врста од постања поставља питање зашто сви људи од почетка, по

рођењу, нису на истом кад се покреће точак живота. Ко то судбине

повлачи нит? И од почетка људској врсти прихватљиви одговори измичу.

Просто беже. Замољен сам од породице Секељ да одржим опроштајни

говор поводом изненандног одласка Јанка. Збуњен сам био.

У оваквим тренуцима, не треба бежати од збуњености. Она је природан

одговор на губитак тихог, милог бића и на непознато. Важно је прихватити

да не постоје лаки одговори на питања која поставља живот Јанков.

Одговори измичу, али у томе лежи и део људске судбине – да тражимо

смисао чак и тамо где га на први поглед нема. Умро је добар, тих, готово

неприметан човек. Управо је то суштина. Био си искрен у својим

емоцијама, никада зао или пакостан. Твоја доброта и мир су оно што те

чинило човеком бољим него што су многи од нас. Учио си нас да се

радујемо малим стварима, да будемо стрпљивији, да гледамо и видимо

свет и из другачијег угла. Подсетио си нас да је љубав најважнија. Био си

искрен у својој љубави, доброти и привржености. Твој живот, такав какав

је био, имао је велику сврху – да нас учи. Никада и ничим нисмо те могли

натерати да будеш зао, да мрзиш и презиреш ни помишљу а камоли

делом.

Живео си без лукавства, без предрасуда, без злих намера. У свету који је

сурово замршен, безобзиран и циничан, твоја душа је била чистија и

невинија од наших. Твој живот је био живот безазленог детета, искрен у

свом бићу. То је божији дар, дар који је готово избрисан у људској врсти.

Ја се, убеђен сам као и сви присутни, питам драги и добри Јанко зашто

се живот поигра са тобом овај начин. Ово питање чини се нема одговора,

али осећам, верујем и знам да је твој живот имао смисао. Присиљавао је

ненаметљиво твој живот драги Јанко нас да будемо бољи и племенитији,

да будемо већи у љубави и бризи.

Не знамо зашто је твоја судбине таква, али знамо да су твоја доброта и

тихост чинили овај свет бољим местом. Зато, хвала ти драги Јанко и

опрoсти нам наше грехе према теби. Ти грехе ниси имао. Спавај мирно

добри дечаче!