ПРОФЕСОР др ЈОВАН РАДОНИЋ О БАНАТУ
О академику и проф. др Ј о в а н у Р а д о н и ћ у (Мол, 1873 - Београд, 1956) постоји доста обимна историографска литература, те стога не желимо, на овом месту, да се присећамо општепознатих детаља из његовог живота и рада. Међутим, намерни смо, ипак, да скренемо пажњу на његово ангажовање, у својству делегатног стручњака за територијална питања, на Конференцији мира у Паризу (1919-1920).
Од свих позваних стручњака он је онде дошао "са најразговетнијом концепцијом граница према Румунији и делимично Мађарској". Важио је за најзначајнијег стручног помоћника српског премијера Стојана Протића по питању Баната и Бачке. Он је настојао "да помоћу опширне историјске аргументације оповргне да је Банат кроз историју представљао јединствено административно подручје, као и да је природногеографски, саобраћајно и привредно срастао са територијама Румуније".
Као истакнути члан југословенске делегације из Етнографско-историјске секције, дао је значајан допринос разрешењу територијалног питања Баната, односно његовом разграничењу између Краљевине СХС и Краљевине Румуније.
Током трајања париске Мировне конференције, професор Радонић је написао и публиковао неколико популарних брошура и књига на француском и енглеском језику, којима је афирмисао идеје и ставове за које се здушно залагао. Међу њима је и брошура "The Banat and the serbo-roumanian frontier problem" (Paris 1919, 1-16), коју баштини наша породична књижница "Озрениана", а представља својеврсну библиофилску реткост.
--------------------------------------------------------------------
О свему више у: Andrej Mitrovic, Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919-1920, Novi Sad 1975, passim; Љ. Никић - Г. Жујовић - Г. Радојчић - Костић, Грађа за биографски речник чланова Друштва српске словесности-Српског ученог друштва -Српске краљевске академије, Београд 2008, 274; Српска библиографија. Књиге 1868-1944, Београд, Књига 15, 1999, 267.
----------------------------------------------------------------------
