Još se nije ni odjutrilo kad je banuo u moju kancelariju. Onako ćelav i sveže izbrijan ličio mi je na kasapina koji stalno mora da drži dijetu, a to mu se nikako ne dopada pa stalo nešto u sebi podriguje. Kao od zapržke. Činilo se da je bila prejaka. Ali da je imala kasno dejstvo pa ga sada, nakon pola godine i više, stižu gasovi. Imao je izveštačen smešak i retke, šiljate zube. Iskazao je prisnost time što je pomenuo da me zna još iz vremena dok sam čuvao ovce na Fruškoj gori. Kaže gledao me na televizji i čitao u novinama o meni kad je bio u Starom gradu na Hvaru, pre više od četvrt veka. Čuo je da sam postao veoma uspešan, a on je još onda znao da će od mene nešto biti. Prihvatio je sok i pošto je završio tiradu hvalospeva o meni, počeo je o svojim poslovima koji se, naravno, dešavaju kroz produkcije i menadžmet pozorišnih predstava po čitavoj Srbiji. Slušao sam ga uljudno i pušio cigaretu za cigaretom (to obično radim kad mi je neko strašno dosadan, a trudim se da ga istrpim). Radi sa poznatim, najpoznatijim glumcima iz Beograda. On je njihov poslodavac i finansijski menadžer, on im obezbeđuje nastupe, prodaje ulazice i vodi računa da imaju pune sale. Kaže da mu je veoma žao što nisam u prilici da idem sa njim na teren da vidim kako to funkcioniše. Da vidim kako jedna mlada glumica i književnica puni sale. Njoj je tek četrdeset i jedna, i iz veoma ugledne je umetničke porodice. Da vidim kako se prave pare. Da i ja malo doživim ovacije beogradske publike, da osetim moć koju bi mi dala masa koja ume da ponese. A ona glumica je toliko simpatična, a tek što joj je roman dobar: gde god se pojavila izazvala je buru oduševljenja. Dok je govorio, gledao me je onim malim ćuftanskim okicama i pomalo je igrao njima i veoma se trudio da bude ubedljiv. Ona diže rejting gde god se pojavi, a jednom joj je prodao čak osamdeset knjiga za jedno veče. Popio je čašu soka i ja ga ponudim drugom u nadi da će reći da ne može više i da će poželeti da krene. Prihvatio je sok, a ja sam znao da sada sigurno sledi ono zbog čega je ustvari i svratio. Tako je i bilo, i u jednom trenutku kad je osetio da sam ćuteći gotovo već obaren predložio mi je da gostuje kod mene u mom kulturnom centru. Ali pošto je i moj đavo nosio gaće, prihvatio sam klimanjem glave igru. U sebi sam znao da čitava ta priča ne samo da odudara od mog koncepta poimanja kulture, već je to nešto davno prevaziđeno i ostalo u vremenu socrealizma. Ponudio mi je za sto pedeset eura dolazak glumice koja i nije u punoj mladosti, da dođe kod mene da promoviše knjigu, i naravno, da postoji i mogućnost da se nešto od knjiga proda. Troškovi za benzin bi išli posebno. Pitao me je da li sam, onako usput, možda, čitao njenu knjigu. Rekao sam mu da nisam, da jednostavno nemam vremena pošto, po prirodi mog posla, čitam možda i dvesto knjiga godišnje, doduše malo su kraće, a među njima ima i dosta poezije, i tanje proze koje se iščitavaju veoma brzo. A onda je narnuo da svakako, kad pođem u Beograd ili Novi Sad, kupim knjigu pa da vidim kako je to dobra stvar, a da mi on ostavlja posetnicu da ga nazovem da glumici napravimo promociju kod mene i tako podignemo rejting mog BKC-a. Priznajem da nisam bio iskren sa njim, sa producentom koji je poslodavac našim najpoznatijim glucima koji igraju u još poznatijim serijama televizijskim, jer namesto da sam rekao da me to ne interesuje, dao sam mu nadu, i kad je polazio rekao sam mu da ću svakako gledati da nešto uradimo zajednički, jer to bi zaista meni činilo čast... Ispratio sam ga po našem banatskom običaju do sokaka i mahnuo mu kad je krenuo velikim furgon automobilom strane proizvodnje. Kad sam se vratio u kancelariju, zapalio sam još jednu da se malo smirim, i taman sam poželeo da nešto počnem da radim kad se pojavi moj alter ego ( a u pitanju je moja supruga) i počne da mi objašnjava da je Beograd pun ocvalih glumica i umetnica koje su se nešto raspisale i koje žele nekome nešto da kažu i da poruče. Od povlačenja po novinama njihova lica su se otrcala i onako sparušene i svele sad će da još jednom prodaju svoje biografije i svoje plitkoumene pričice ukoričene u neke nazovimo ih romane. Sjaj i glamur su odavno sa njih spali, jedino je ostalo da podgrevaju priče, sa svojim fotkama iz mladosti, kako su nekada bile talentovane i lepe, kako su ih ljudi obožavali i prepoznavali. Nije mi se slušao moj alter ego i pokušao sam ga ućutkati tako što sam počeo nešto da čitam, a on je i dalje govorio, a onda sam uzeo čepiće i zapušio uši, i kad sam ga pogledao, slike je bilo i video sam kako miče ustima, ali ton se nije čuo. I pre no što sam ga u potpunosti potisnuo, po glavi mi je zvrndala njegova rečenica: Jake su ti to zvezde kad su spale da imu takvog producenta i da dođu u tvoju selendru da se očešu za sto pedeset evra.
