Evo, evo, evo! Evo, evo, šta si `teo, moj jarane, Radovane?! Moj prijatelju dragi, šta si `teo, šta si smeo? Šta si mogao, a šta nisi? Ovo neka bude priča koja treba da se priča, jer će doći ako il` će moći, ove noći, ovog dana. Stići, stiće priča, ali sama, jer ja `oću, ja `oću da se vratim u mamuzu pod kapkom. Da se vratim u samaro, samarja, samaroplavetnila! Samaro, samarja, samaroplavetnila! A nit je dan, nit je noć, već je dan, već je noć, al će ovo brzo proć`!
Ponovo mi se vraćaju misli o igri krizmalicama. Da, da, nije to ništa nenormalno. To je to! Nema ničeg nenormalnog. Jezik. Jezik! Jezik crnošuma, prozomerje. Da, da, vraćam se sad nazad i učim sve ono što sam ranije znao. Da, da, da! Vidiš ti šta je to? Vidite vi šta je to, dragi moji?
Silaze mačke, silaze mačke, silaze mačke u moje dvorište, silaze mačke! U moje dvorište silaze mačke! Silaze mačke, silaze mačke, silaze mačke u moje dvorište, silaze mačke. Sleću ptice! Sleću ptice! U moje dvorište sleću ptice. U moje dovrište sleću ptice! Sleću ptice, sleću ptice, u moje dovrište sleću ptice. Silaze mačke, silaze mačke.
U moje dvorište niče bagrem. Bagrem beli, bagrem žuti. U moje dvorište niče bagrem. Bagrem beli, bagrem žuti! Bagrem beli, bagrem žuti, u moje dvorište silaze mačke, bagrem beli, bagrem žuti. U moje dvorište silazi sunce. Moje dvorište nadleću ptice. Moje dvorište je kao lice ministrice. Ljubavnice! Crtačice, pevačice, slikarice, muljarice, bećarice, suše i rođuše! Čega ima, čega ima u moju avliju. Skadarliju. Bojaniju. Svega ima u tu moju avliju.
Baš sam dobro osetio. Čega ima, čega ima, čega nema, čega nema, čega nema. Da! Ponovo se vratiti jeziku. Slične stvari je Vladan radio. Da, da, da! Mislio sam da ću da Nikolu snimam. Da njegove slike koristim, mislio sam da njegove slike koristim, ali to nema potrebe. U, čoveče, koliko tu stvari ima! Moram da vidim sa Ninom šta i kako. Kako stoje stvari. Da, da, da... Sad kad smo završili sa Savanima i sad kad sam izašao iz racionale, kad sam potrošio racionale. Kad sam potrošio svu ozbiljnost racionale. Šteta, šteta velika.
(zvoni telefon)
Radovan Vlahović je. Da. E, Jovanka, izvolite! Dobro. U ponedeljak prepodne u 9? Dozvolite mi da vidim sad kakva je situacija... Ja ću napisati, Jovanka, da je ovo Vaš telefon. A od Poliklinike je? Dobro. Važi, važi, Jovanka, hvala Vam, divni ste! A, znači Vi ste iz Ostojićeva? E, pa to je lepo... Ja sam imao rođake u Ostojićevu, Gigu i Tomicu. Popovi. Da, da. Ne, živeli su tu kod mađarske crkve. Imali su sestru koja je bila u Sarajevu, pa je izbegla. Ne znam sad šta su radili... Ovo su Giga i Tomica, dve kuće. Ništa, evo, Jovanka, tu smo pa ćemo biti na vezi. Divni ste, Jovanka, hvala Vam, Jovanka.
Zanosna Jovanka...
