DVODUBINKA: -Ivanu je u ulasku u pogrebno preduzeće, "zatekla" ljubaznost prisutnog osoblja. -"Dobar dan!"..."Vi ste došli zbog...!?
"Sedite, sad će koleginica!?"
Prosto je na trenutak zaboravila na ni malo prijatan povod svog dolaska.Vrlo brzo isped nje se pojavila žena obučena u crni kostim, sa belom košuljom, te primerenim osmehom i rukom joj pokazala da sa njom podje do obližnje kancelarije.
-"Dobro, mi vam predlazemo "dvokrevetnu" parcelu...Znate tu bi ušteda bila značajna...."!? Ivana je sad zbunjena i sa neprijatnim zaprepašcenjem "zurila" u ženu u "crnom", koja se već prihvatila obračunavanja visine "uštede", netremice gledajuci u svoj računar. Kad je podigla pogled prema Ivani, izgleda da je shvatila da je preterala u svojoj posvecenosti poslu, pa se ispravila-"Znate, to su tzv. dvodubinke i uglavnom ih bračni parovi "naručuju", sto zbog uštede, što zbog bliskosti...!?"
Tada se Ivana "trgla" i skoro pa besno odgovorila-"Ja ne želim tu vašu "dvokrevetnu" ili dvodubinku- kako god!? Ja nisam njegova žena, vec bivsa žena....!?"
Kad je obavila sve nemile formalnosti te zakupila jednu običnu parcelu, pri povratku kući, pričala je ukućanima i prijateljima o neprijatnosti koju je doživela. Na njeno čuđenje, mnogi su joj govorila kako "i nije pametno" sto se odlučila "kako se već odlucila", jer ponuda koju je odbila zapravo i nije loša. Ljutila se, trudila se odgovoriti nekim smislenim argumentom, a onda je priču zavrsila-"Osim toga, ko kaže da sam ja spremna umreti!?"
Prošla je godina dana od nemilog dogadjaja, a kamenorezac ju je izveštavao kako je spomenik završen-"I znate gospodjo, tako mi je žao, na "jastucetu" sam ostvavio previše praznog mesta...!?"
Nije "marila" za tu gresku, bila je srećna što je eto i spomenik gotov. Dopao joj se kad ga je prvi put videla, mada istina-bilo je neproporcije na "jastučetu", bilo je mesta za još jedno ime i cifre sa "crticom".
Godine su prolazile, pri svakom obilasku taj "prazan" prostor kao da se smanjivao.
Bio je sunčan dan, ona je stojala naspram spomenika i pomislila-"I nije ovo loše mesto za "počinak"...Pa ako poživim još neko vreme, moglio bi to biti i moje mesto... Verovatno bi pogrebno tada dozvolilo.. .."Praznina" bi bila popunjena, možda... !?
Možda ja i On izmirimo naše nesprazume i "sravnimo" medjusobno-"tihe očaje"...Možda!? " T. Roman
Прикажи мање
