Uvek kad pričam o pušenju i duvanu koji mi je kroz mnoge godine bio saveznik, prijatelj i drugar, a posle toga neprijatelj i ne samo to, već i onaj otrov koji me je lišavao zdravih pluća, uvek zaboravim neke događaje, a onda ih se setim iznova, iz detinjstva kad sam pušio i kad je to bilo zabranjeno.
Moja braća od ujaka Pavle i Perica su stariji od mene pet godina i ja sam voleo sa njima da se družim i voleo sam svoju braću, od njih sam uvek mogao nešto da naučim i bili su mi pristupačniji za razliku od ove druge braće, za razliku čak i od mog rođenog brata Vlaste, za razliku od tri brata Pišljikina, od Duleta, Bileta i Radovana. Isto tako i za razliku od moje sestre Kovice, za razliku od zaista druge braće, oni su mi nekako bili najpristupačniji. A od njih dvojice Pavle mi je bio nekako bliži. Pavle je bio pun, Uncuš Aga, što se govorilo.
Od njih sam naučio mnogo toga, a onda jednog vikenda su ujak i ujna najavili da idu u svatove u Čoku. Ujna je, inače, iz Kikinde i imala je neke rođake i ona i ujak su išći u svadbu, nisu vodili decu. Ni braću, ni sestru. I pošto su oni otišli u svadbu, deci su ostavili za nedeljni bioskop i da mogu da izađu, jer bioskop je bio nedeljom popodne, a isto tako su im ostavili da eventualno kupe sladoled i još nešto šta je trebalo da se kupi kući.
Moja braća su kupila cigarete, a vrlo brzo se tu našlo i njihovo društvo iz komšiluka. Ja sam naravno bio neko ko se, kad su ujak i ujna otišli, neko ko se prosto preselio kod nji`. Da bude s njima. Tu su došli Račika Njaca , Ivica Bućkalo, tu je iz komšiluka došao Ljubiša Ain koji je bio stariji i koji je bio već momak i pošto su kupili cigarete bili smo u toj donjoj sobi gde je bila paorska peć i tu smo, bila je nedelja popodne i tu smo ugasili svetlo i svi su zapalili. Između ostalog, i ja sam zapalio. Imao sam tada možda desetak godina, možda nešto malo manje. Vodili su se tu razgovori, pričale su se priče, šale, brat Pavle je umeo dobro da priča viceve. Naravno, mi smo slušali, smejali se, kad je u jednom trenutku spolja banula Stojanka Aina. Ljubiše Ainog majka. Ušla je unutra i kaže, jal` šta vi to radite?! Mi smo brzo pogasili cigare. Sećam se ja sam moju pritisnuo nuz peć paorsku i ugasio. Pekla me je ruka, al` sam kao ugasio i izgleda sam bio uplašen kad je ona prišla da pita, gde Radovane, šta ti to držiš? Ništa, ništa, govorio sam ja, a već mi je gotovo plik iskočio od tog kako sam stiskavao cigaru da je ugasim.
Ono što je tad bilo strašno, to je da će ona, kaže, sad ću vas kazati kad dođu vaši! Marinko i Marija su kazali da dođem da obiđem kuću, a šta vi to radite? Da upalite kući! Kakav to cirkus pravite?! Pavle, Peirca... Ljubiša je govorio, mani mama! Ona kaže, kući! I na taj način Ljubiša je otišao, prosto je bio aboliran, a mi smo kao bili krivi tu svi. Tebe ću kazati Laliki, govorili su Ivici, je l` nije imao dosta tvoj otac muka i problema. A tebe dedi i babi! Tako da smo svi nekako bili uplašeni i nemojte, kaže, više to da radite, jer ću... I tako dalje, Bog zna kako je govorila Stojanka, a onda je otišla i mi smo ostali strepeći šta će se desiti kad roditelji saznaju da smo pušili. Ja sam se pravdao govoreći da ću ja kazati kako sam pušio kad sam išao na oranje sa Bakom Munjarom, jer me je on učio, dav`o mi je... Međutim, nekako i kad su došli roditelji i kad su im kazali, nije to izazvalo tako neku veliku po njih reakciju kakvu je izazvalo kod nas u onom trenutku kad smo bili zatečeni i uhvaćeni da radimo ono što se ne sme.
Dakle, u prilog svim pušenjima, evo još jedno pušenje kod braće u nedeljnom popodnevu.
