Naš umišljaj da vredimo mnogo i da smo važni i da smo značajni i da ljudi i svet da bez nas ne može, samo je otrov kojim se dopingujemo, koliko svesno, još više nesvesno da pojačavamo našu pohlepu za životnim blagodatima. Da pojačavamo našu glad za dobrima ovoga sveta i da verujemo da smo važniji i značajniji od mnogih drugih.
Često posmatram univerzitetske profesore, ljude koji su se okitili tim dr što govori da zaista poseduju veću količinu znanja i da su naučili mnogo toga da bi mogli da predaju i da uče druge. Gledam ih kako u svojoj običnoj, ljudskoj nesavršenosti pokušavaju da budu na visini tog dr, pa su onda skloni da proklamuju i promovišu mnogo toga što baš i ne zavređuje pravu ljudsku, humanu i etičku dimenziju.
