Evo, izašao sam na terasu. Inače, sinoć sam planirao da autom napravim jedan mali krug oko ćoška, a onda smo se dogovorili ja i Silvija da ga ne pravim i da ne talasam. Da ne insistiram na nekim stvarima, dakle da ne insistiram na tome da se vozim autom dok još malo ne ojačam, dok još malo noge mi ne ojačaju.
Onda me je malo gurala, vozila po dvorištu, izvezla me je na ulicu ispred kuće, ispred otvorene kapije i tu je uradila nekoliko fotografija od kojih sam ja jednu pustio na moj profil na internet, na Fejsbuk i fotografija je imala do sada petsto i nešto lajkova. To uopšte nije malo.
Večeras sam isto opet mislio da izađem napolje autom, pa smo se onda dogovorili, Silvija je rekla možda je bolje da sačekamo, da se strpimo i onda sam odlučio da se strpim. Evo, njen telefon je zvonio, a ja evo sad ću da... Malo će me izvesti na sokak i setio sam se nekih priča koje nisam ispričao.
Setio sam se priča iz osnovne škole koje su bile nekako zaboravljene i nisam uopšte obraćao pažnju na njih. Tako da, sad ću da idem da sednem ovde na kolica, neću gasiti snimak, već ću ga pustiti da ide neki svojim tokom...
Komšijske mačke su se pribile kod nas i sad je mačka iznela četiri mačeta. Dva smo dali Milkici da ih odnese, a evo druga dvojica su ovde, jedan je, izgleda, uginuo. Smokve su rodile, samo su visoko i opadaju, a nije baš najbolje što opadaju, praktično ničemu ne koriste. Ono što je dosta komplikovano u ovom trenutku je čišćenje. Treba neko da smokve te koje otpadnu i koje prezrele, treba neko da ih čisti.
Danas je Sveti Stefan, slava je u Beodri. Što je, u stvari, i dobro. Napomenuću da se trebam i setiti pušenja u osnovnoj školi i ispričati priču o dasci koja je iz muškog toaleta prema kući ovoj, zaboravio sam čija je to kuća bila... Prema toj kući, tu se u dvorištu iza wc – a moglo biti i onda tu smo pušili... Priče koje pišem na ovaj način će biti priče zbivanja, događanja, za razliku od priča koje su priče deskripcije i opisa, evo ja sam uzeo ovo kao priče zbivanja.
