Postoje pesnici ispičuture i bitange koji su profesionalni pljuvači što rigaju iz sebe opak smrad i zadah truleži i zadah fekalija. Sve jednako nam se predstavljajući kao arbitri čistunstva u književnosti.
Taj svet naopakih grebatora ume na jedan bezobrazan način, kritikujući druge, za sebe da traži čast, uvažavanje, priznanje. Za sebe da traži moć kojom bi, kritikujući druge, sebe uzdizao, a da to ne kaže.
Dakle, taj svet pijandura i narkomana što šilji budžu na sve i svakog dolazi iz podzemlja. Na trenutke ispliva samo kada je u pitanju neka pljuvačina i vraća se nazad, jer on se vozdiže tako što pljuje nekog velikog i važnog! Da...
Molim se Gospodu da ih preumni, jer sve drugo nije dobro. Sve drugo ne valja. Baš istinski ne valja.
