O Proleću Sime Cucića
Za Simu Cucića, njegovo delo i njegov značaj za istoriju srpske književnosti za decu sam se
prvi put malo više zainteresovao na nagovor Nedeljka Kiće Mulića, koji je rođen u Novom
Miloševu, a živeo je u Zrenjaninu i družio se sa Simom Cucićem, kao zemljakom iz istog sela
Beodre.
Nedeljko mi je u zanosu ispričao kako je, takođe, naš zemljak Svetozar Sveta Malešev,
rođen u našem selu, a dugo godina je službovao kao urednik i zamenik urednika Malih novina u
Sarajevu, koje su izlazile u pola miliona primeraka i stizale su do svih škola na prostoru
Jugoslavije, dakle, Sveta Malešev je 1995. godine u Zmajevim dečjim igrama napravio, kao
tadašnji direktor istih, jedan program koji je bio posvećen Simi Cuciću i njegovom delu. Nedeljko
je prisustvovao tom programu i sa oduševljenjem je pričao kako je to lepo, kako je to važno, i
kako je to značajno, i kako bi trebalo u Miloševu da napravimo jedan program koji bi bio
posvećen našem značajnom Novomiloševčaninu.
U isto vreme, ja sam već bio pokrenuo Dane Teodora Pavlovića koji su imali veliki uspeh,
kako zbog same Teodorove veličine i značaja, tako i saradnje sa Maticom srpskom, aktiviranjem i
pozivanjem naših uvaženih akademika, matičara i najznačajnijih pisaca srednje generacije da
gostuju kod nas u Novom Miloševu.
Kad je u pitanju Proleće Sime Cucića, prvo sam dobio odobrenje od članova familije Tešić,
koji su nosioci i naslednici kako autorskih prava Sime Cucića, isto tako i njegovih materijalnih
dobara. Dr Tešić mi je sa zadovoljstvom dao slobodu da mogu da baštinim celokupno književno
delo Sime Cucića.
Takođe, na samom početku mi je mnogo pomogla Marina S. Grujić, a isto tako i gospođa
Marija Čuka, koja je bila predsednik Zavičajnog udruženja u Zrenjaninu, a i vodila je zavičajno
odeljenje u Biblioteci grada Zrenjanina.
Nekako u isto vreme, pokojni profesor dečje književnosti Slavoljub Obradović, kog sam
upoznao kod Marine S. Grujić u Zrenjaninu, mi se preporučio kao čovek koji priprema
monografiju o Simi Cuciću i kao čovek koji je spreman da bude predsednik programskog saveta
manifestacije kojoj smo dali ime Proleće Sime Cucića.
Prvu manifestaciju Proleće Sime Cucića održali smo 20. marta 2008. godine u Banatskom
kulturnom centru u Novom Miloševu i tada smo raspisali konkurs za najbolje knjige u oblasti
nauke književnosti za decu i dodelili dve nagrade profesoru Predragu Jašoviću i profesoru
Tihomiru Petroviću, održali naučni skup na kom se učestvovali naši najeminentniji profesori i
teoretičari dečije književnosti, i održali konkurs na koji smo pozvali sve učenike osnovnih škola u
Srbiji da napišu pesmu na temu stiha iz Cucićeve knjige "Psalmi u danima danima čeznuća", stiha
koji je glasio “Kako je slatko sanjati”. Svečanu dodelu nagrada održali smo u Zrenjaninu u
Narodnom muzeju.
Inače, dodela nagrada je trebalo da se održi u Gradskoj kući, ali su nam onda, u
poslednjem trenutku, gradske vlasti otkazale gostoprimstvo, te je gospođa Marija Čuka zamolila
direktora muzeja da nam ustupi prostor, što je on i učinio.
Pokojni Ivan Danikov nam je obezbedio poklon knjige za učenike osnovnih škola koji su
pobedili na konkursu, a slikar Miodrag Nadlački je poklonio svoju sliku za dobitnika nagrade.
Drugu manfestaciju smo održali u osnovnoj školi dr. Đorđe Joanović u Novom Miloševu i
tu smo bili u prilici da ugostimo decu kako iz Vojvodine, Srbije, tako i iz dijaspore. A isto tako je
promovisan i zbornik naučnih radova o književnom delu Sime Cucića gde su učestvovali naši
najznačajniji profesori dečje književnosti: Tihomir Petrović, Voja Marijanović, Miomir Milinković,
Jovan Ljuštanović, Dragana Gavrilović, Danica Vujkov, Predrag Jašović, Snežana Šarančić Čutura,
Nada Todorov, Ivan Stamenković.
Drugi naučni skup je održan, takođe, u Novom Miloševu i na njemu su učestvovali: Tihomir
Petrović, Veliša Joksimović, Tamara Grujić, Gordana Maletić, Milutin Đuričković, Ivana
Antonović, Marija Tanackov, Predrag Jašović.
U prvim godinama, kad smo pokrenuli Proleće Sime Cucića, imali smo konkus za učenike
osnovnih škola iz cele Srbije, a onda, u nemogućnosti da finansijski ispratimo sve segmente
ambiciozno zamišljene manifestacije, odustali smo od konkusa za dečije radove.
Sa željom da manifestacija bude prihvaćena kao projekat svake godine, menjali smo mesta
gde će se održavati svečanost dodela nagrada sa imenom Sime Cucića. Pored Novog Miloševa,
Zrenjanina, nagrade smo dodeljivali i u Kikindi, u Beogradu u Udruženju književnika Srbije,
potom na Sajmu knjiga u Beogradu, a neke promocije u okviru manifestacije smo organizovali i
na Salonu knjige u Novom Sadu.
Kako ime Sime Cucića nije bilo dovoljno poznato u književnoj javnosti, često smo nailazli i
na osporavanja Siminog književnog dela i same njegove angažovanosti posle rata u
srednjebanatskom okrugu. Sporan je bio i njegov odnos sa Todorom Manojlovićem, ali mi je
Luka Hajduković razrešio sve dileme govoreći da je čika Sima posle rata, u vreme kad je bio
zadužen za kulturu i prosvetu u vojnoj upravi Srednji Banat, Todoru Manojloviću, kao disidentu
političkom, a izuzetnom umetniku, obezbedio sve, od garderobe, do materijalnih primanja, pa
do redovnog svakodnevnog ručka u hotelu Vojvodina.
Akademik Čedomir Popov mi je jednom prilikom rekao da je omladinski roman Četvrti be
napred! Sime Sucića bila njegova omiljena knjiga i da ju je nekoliko puta čitao.
Istina je da je Sima Cucić u vremenu posleratnog socrealizma bio jedan od popularnijih
pisaca za decu, a dobitnik je i nekoliko najznačajnijih književnih priznanja pa između ostalih i
Zmajeve nagrade Matice srpske.
Za ovih petnaest proteklih godina, među dobitnicima nagrade sa imenom Sime Cucića
našla su se naša najeminentnija imena iz oblasti teorije književnosti za decu, iz oblasti književne
kritike književnosti za decu, a isto tako nagrađivani su i stvaraoci za decu kako proze tako i
poezije.
Ovom knjigom, mi u Banatskom kulturnom centru želimo samo da pokažemo, kako rečju
tako i slikom i dokumentima, šta se sve dešavalo u proteklih godina vezano za manifestacije
Proleće Sime Cucića, a isto tako i da, zahvaljujući društvenim mrežama, pokušamo da pred
književnu javnost iznesemo i stavimo na uvid kakvu je tihu lavinu u dečijoj književnosti ova
manifestacija pokrenula.
Radovan Vlahović
Šta još reći večeras dok pljušti kao luda letnja kiša. Dok duh moj se bori sa nagomilanim protivurečnostima koje su me ophrvale poslednjih dana. Ja ih nisam ni tražio a ni želeo. To je sigurno plaćanje ceha življenja i delanja među ljudima. Muke i nevolje stvaraju bore na licu i teraju duh na pojačanu aktivnost. Da neprestano krba ruke sa usudima i demonima vulgarnih materijalista. Da se ište iz sebe i vozdiže ka beskonačnom.
Šta reći, osim, laku noć dragi prijatelji.Vidim večeras me reči ne slušaju.Otimaju se iz moga grla. Beže mi iz usta. Sakrivaju se iza jezika.Ćudljive su i razuzdane.Ostrašćene i zagonetne.Izlaze i kad ih prećutkujem. Skrivaju se kad ih trebam. Odbijaju se jedan o drugu kad ih želim povezati. Postaju loptice skočice.Pa neka, neka se izigraju malo.
Vidim problem je kad po vrućem vremenu se šetam, a isto tako i kad izlazim u prirodu i kad se vraćam u kuću. Saturacija mi je obično oslabljena i zato moram što više da se vežem za jedan prostor i da u njemu provodim najviše vremena, taj prostor mora da bude klimatizovan i podešen tako da mogu da vodim računa o ekonomiji pokreta-
Vidim problem je kad po vrućem vremenu se šetam, a isto tako i kad izlazim u prirodu i kad se vraćam u kuću. Saturacija mi je obično oslabljena i zato moram što više da se vežem za jedan prostor i da u njemu provodim najviše vremena, taj prostor mora da bude klimatizovan i podešen tako da mogu da vodim računa o ekonomiji pokreta-
Moji bližnji se još uvek kače na mene, ali to nekako izbegavaju da kažu što je jasno i normalno, prosto kao da žele da me potru da me sklone da bi u prvi plan izbile njihove ličnosti i njihovi kvaliteti, meni to ne smeta osim onog da me potiru, a neka njihove vrednosti izlaze na najbolji način iz njih.