Mutno je pred kišu, slušam muziku, ćutim nemir, život je
tu, preda mnom. Da ga lovim ili prepustim se mirnim i laganim otkucajima srca,
laticama tišine?
Da li pustiti visak u beskrajne dubine sebe, ili biti obično,
plebejski opušten i verovati da ono što dolazi ne zavisi mnogo od mene?
Sumnja je početak literature, a literatura je ojezikoslovljeno
i materijalizovano promišljanje života.
Radovan Vlahović
iz knjige „Nenajavljeno kao smrt: Facebook beleške I“
