Da sam u vremenu Moderne, danas bih sigurno pio u nekom kafančetu za sve moje bivše ljubavi. Sećao bih se žena koje sam voleo i koje su me volele. Knjiga koje sam čitao i koje su me klesale kao čoveka. Sećao bih se ideologija koje su me koristile kao ubrus i kao zastavu za svoja balava usta, prijatelja sa kojim sam na nekom frontu cedio zavijaču na bezec.
Da sam u vremenu Moderne, pio bih belo vino sa sifonom sode i pušio na muštiklu sa politikom na levoj strani stola sa kariranim čaršavom. Verovao bih naivno da će se svet popraviti. Da će svima sve u životu ići na bolje.
Da sam u vremenu Moderne, sigurno bih znao kako da kopam po opštem u ličnom beznađu da se ne ozledim. A bivšim ljubavima umeo bih da šapnem, onako nacvrcan, poneku omamnu nežnost od koje bi je prošle srsi po leđima. Umeo bih romantično da se nosim sa zabludama, a verujem i prijalo bi mi.
