JA PUTUJEM, NAD POTOPOM, MOJ GOSPODE

Dok putujem po Srbiji

a kreno sam još odavno

iz tog sela, iz mog sela

skraja sveta kroz dva veka

Moj Gospode

Dok putujem po Srbiji

i ne žurim više nigdi

odozgore lepo vidim

ispod mene bistra voda

i kroz nju se sve ogleda

Polagačko trljam oči

i ništa mi jasno nije

zar se potop već desio

To je bilo i ranije
kad se skupi mlogo smrada
Gospod pusti ladnu kišu
da poplavi i da spere 
sve nečisto na zemljici

Dole gledam bagrenjaci

avta, čičak i tatula

usput gledam srebrenjaci

ko kankare po njivama

trava ugar, dud poneki

mrciništa, đubre stajsko

i jagnjede po gdi koja

kroz vodu se blago njišu

i podižu talas polja

Moj Gospode baš je lepa

i pod vodom zemlja moja

A ja ko sam, a ja di sam

po licu mi vetar piri

i iskočim ja iz sebe

a pod krilom od anđela

samo moja glava viri

Sas čime sam zaslužio

da me anđo nebom nosi

i da gledim odozgore

dok putujem po Srbiji

dole njive sas čapurjom

i voćnjaci a i zove

šljive, trešnje, višnje

i ogrozle a i grožđe

meni dođe čas da pevam

čas da plačem iznad vode

od lepote i milina

meni dođe čas da urlam

da se survam ispod krila

mog anđela mog čuvara

u tu vodu što talasa

i probo sam al ne mogu

da pomerim ruku nogu

samo gledam, samo mislim

duh je budan, jezik alav

pritrčava priko vode

čiste plave, bistre modre

ko bunarske, moj Gospode

Ispod vode lepo gledam

naselja se mala nižu

kuće stare, kuće nove

kuće tvrde, kuće trošne
pod vodom su varošice
i gradovi,neboderi 
ko sprudovi navukli se 
pored brda i planina 

Iz mene se misli dižu

malko tužne, malko moćne

ko se seća taj ne živi

prisećam se, a ne treba

a ko mašta taj se krivi

krivo mu je sve i svašta

Odozgore gledam crkve

zadužbine, groblja nova

dan je modar al ne mrkne

i pod vodom moj Gospode

vesela je zemlja ova

Dok putujem polagačko

ispod krila mog anđela

oblaci mi u nos idu

ašov mi je za uvetom

od ladnoće noge bridu

cedim misli kao vosak

iz srdašca što treperi

ne bole me mali mozak

okrećem se više sebi

više tebi moj Gospode

Dok prilećem pritrčavam

priko bara i kaljuga

dok putujem hajdukujem

poput Jova i Čaruga

a anđo mi jatakuje

i nosi me pod kriocem

Dok putujem vodu gledam

reke modre i kanale

dole voda i pod vodom

opet voda poput fleka

poput šara, a u selu

nekom cvetnom

Čara Mara kraj bunara

Dok putujem više vredim

sutra mi je bilo lane

a iz zemlje ko iz svile

crne svile iz Panona

niče žito travke mile

niče jutro pole podne

Svet ovaj je tvoje delo

i sve što je u Panonu

ja ustvari volem selo

volem samo slabost onu

što mi ne da da se dignem

i da stignem tamo di su

davno drugi već otišli

Moj Gospode

Sretao sam neke ljude

mnoge ljude, moje ljude

prijatelje i drugare

rukovo se usput šnjima

pozdravio kako valja

baš onako kako treba

bratski po banatski

da ne kažem kumanački

Lepo smo se izljubili

i zdravili i pitali

i gledali baš u oči

obećali jedni drugim

da će biti baš onako

kako kažeš i kako su

zapisali nekad davno

a prošlo je samo malo

sev sekunde i još časak

otišli su i odmakli su

i ja evo po Srbiji

putujući sas ašovom

a pod krilom mog anđela

što se digo sas ikone

iz te kuće sas kraj sela

da me nosi nad potopom

moje zemlje rodne zemlje

nad potopom od gluposti

i nedela moj Gospode

Ne verujem prid drugima

bar se pravim ja ponekad

da sam mlogo izgubio

to što nisam ja zagrebo

kad i oni kad sam probo

pa da budem tamo di su

i svi drugi za kojim se

putujući ja otimam

Zalogaj je njihov veći

gledo sam ga izdaleka

činilo se da su bliže

sreći, a u huku i vioru

protrčaše oba veka

od čoveka do čoveka

dal je tako, baš se pitam

dal je tako, sebi zborim

dal bi teo nad potopom

ja da budem neko drugi

Kad se malo porazmislim

ko da budem, ko da budem

ako nisam s tobom onaj

kad već jesam s tobom onaj

brat po rodu i po krvi

od tvog babe i ja idem

od tvog babe, od mog babe

svi idemo

i zato mi baš ne treba

da postanem neko drugi

Dobro mi je kad sam dole

ne baš dobro, ali trpim

dobro mi je kad sam gore

naviko sam da se strpim

Dobro mi je što sam ovaj

što putuje nebom plavim

iznad bara i močvara

po Srbiji poplavljenoj

Dobro mi je što sam ovaj

što u letu vrapce srećem

i orlove i gavrane

galebove i gusane

divlje patke i kumrije

i što vidim da mostovi

i ćuprije ispod vode

priko voda pružadu se

ko linije ženskog tela

poput lađe poput broda

Baš je dobro što sam ovaj

koji leti sas anđelom

i što srce moje malo

veseli se baš ko ptica

baš ko utva zlatokrila

Sad kad znam za jednog babu

sve drugo mi malo znači

kad god zapnem, on pomogne

kad je teško, on olakša

kad pogrešim on ispravi

kad zabasam, on odbasa

kad zaglupim, on odglupi

kad ja n`umem, on to ume

kad ja neću, a on oće

opet bude kako neću

ali bude, moj Gospode

A stariji si imaš pravo

ja se tebi pokoravam

jer je baba tako kazo

babina se ne poriče

svatio sam još odavno

di je koje kome mesto

Kroz babu smo svi postali

što se onda svi trzamo

kroz babu smo svi ostali

neko ode, neko tamo

dao nam je da biramo

da vedžbamo tu kroz život

dao nam je da tražimo

kako gore da stignemo

pa što onda da se meša

on tu međ nas baš nikakve

Moj Gospode

A to što sam nekad pevo

činilo se na po usta

reči su me privarile

od pameti jezik pogan

brži bio

Sigurno me đavo tero

da buntovnik bez pokrića

malo budem

Budalasto to je bilo

al` je bilo, greška

moja greška baš velika

i kajem se što sam bio

ljubomoran, moj Gospode

Jedan otac a dva sina

različite njine moći

a narod te više volo

i ja sam te više volo

samo nisam umo jadan

to da priznam, moj Gospode

Dok leteći nad Srbijom 
pod kriocem od anđela

ispod mene vodu gledam
na brdima po gdi koji
stoje ljudi žene deca
i molu se Bogu našem
kraj znakova pored puta
što nas uču kako treba 
jedni s drugim da živimo
kako da se preumnimo
pokajemo očistimo
Da nam skloni ovu vodu
što nas davi
Da živimo u ljubavi 
kako treba kako valja
Kako baba zapoveda
moj Gospode