Na njih sam do pre neki dan i zaboravio da postoje. I dok Franjo žurno puši poslednju, pred ulazak u voz, cigaretu, setio sam se kako je nekad dok je pušenje bilo dozvoljeno bilo dobro putovati vozom u vagonu za pušače. Zavališ se na sedištu kraj prozora, izvadiš knjigu, zapališ cigaretu, pa malo čitaš, malo posmatraš krajolike koji se kao na filmskom platnu nižu pred tobom i još, obavezno, treseš pepeo cigarete u prohromsku pepeljaru na kojoj je krupnim slovima ugravirano JŽ.
