Radojka

Nije se nikada udavala. Bila je rođena sestra moje majke. Živela je u Zemunu. Kad kažem nije se udavala mislim nije nikada imala dece. A muža je imala. Bio je stariji od nje. Radojka je bila otresita žena. Svojeglava, sposobna, ponekad veliki intersdžija, a umela je bogami i da bude bezobrazna. Kad sam krenula na studije u Beograd, majka me je poverila da stanujem i da živim kod nje. Nisam je mnogo volela, ali morala sam da je trpim. Mešala mi se u život. Uvek je želela da bude u pravu. Terala me je da kao mlada skojevka nosim šeširiće sa mrežicom kakve su nosile gospođice pre rata. To me je stražno nerviralo. Iz kuće sam izlazila sa tim šeširićem koji mi je bio smešan. Kako bih zamakla za ugao, a da me ne vidi, skidala sam ga i stavljala u torbicu. Njen muž je u to vreme ležao u krevetu. Zapravo, od mog preseljenja kod tetke, pa i pre toga ležao je u krevetu i imao je odsečene noge. Ona ga je dvorila, a primala je i njegovu penziju. A kad se tetku stanje pogoršalo sa zdravljem, u našu kuću je gotovo nekoliko puta nedeljno navraćao doktor Pera. Ja mislim da je on bio medecinski tehničar, a u ono vreme posle rata on se ponašao kao doktor. Radojka me je terala da se družim sa njim. Želela je da se ja udam za doktora i da budem beogradska gospođa. Prosto me je nudila njemu. To me je strašno nerviralo i mrzila sam je zbog toga. A posebni rituali su bili kad je trebalo da doktoru iznesem kafu .Radojka je za tu priliku insistirala da se posebno obučem i da na poslužavniku iznesem kafu i kažem: Izvolilite. Ruke su mi se tresle od besa, a jednom sam i prosula kafu na doktora Peru. Radojka me je izgrdila pred njim, a ja sam otišla u svoju sobi i zaključala se. Dugo sam plakala, a htela sam da se vratim u selo i da prekinem studije. Ili da odem negde. Da pobegnem i da se zaposlim i sama krenem svoj život. Ipak, izdržala sam. A toga dana Radojaka mu se dugo izvinjavala i pošto sam mu prosula kafu po pantalonama i belom mantilu, Radojaka mu je sa krpom brisala po butinama fleke. Tetak je ležao u krevetu i gledao. Želela je da me uda za doktora Peru, ne zbog moje sreće, već da bi ona mogla da se hvali. I sada, kad se setim toga posle više od šezdeset godina, uhvati me bes. Nisam joj to mogla oprostiti. Ni onda, ni danas, a verujem ni posle moje smrti, jer je želela da trguje mojim devojaštvom.


Radovan Vlahović
iz knjige „Ljubavne i OK priče