Tog popodneva sedeo sam dokon
na zidinama starog Ulma
a Petrovdan je bio
i čekao Lavundija da se odnekud
pojavi
Senka je razgledala štandove
uporno tražeći izuzetni suvenir
za svoga muža Miloša
Plavi Dunav je bio mutan i valjao
je levom stranom obale neku
zelenu travu
Sa katedrale za koju kažu da je
najviša na svetu odzvanjalo je
četiri popodne
Kraj mene na bedemu su prolazili
ljudi govoreći razne jezike
neki su gurali decu u kolicima
neki su gurali starce
a neki su vodili pse
Kraj moje glave viorila se zastava
podignuta na bambusovom štapu
i bilo ih je na stotine sa obe strane reke
One su simbolizovale festival
a mene su sećale na japanske ratne
filmove
Preko reke je čamcem na solarni
pogon jedna mlada žena prevozila
turiste sa jedne na drugu obalu
Između štandova prolazila je reka
ljudi i kao da su sekli mirise koji
su se pružali sa sveže ispečenih
specijaliteta
Neki od njih nosili su krigle piva
a neki su jeli i sve se odvijalo
u nekoj kao pobožnoj polu tihoj
atmosferi
Bože, pomislio sam, sve je kao kod mene
kad slavimo svetog Iliju, samo što kod nas od buke
ne možeš da, kad govoriš, čuješ sopstveni glas
Setio sam se da su moji preci u Banatu u prošlosti
učili od Nemaca zanate i nove tehnologije onoga vremena
a Nemci su se od mojih predaka učili strasti prema životu
Dok čekam rešio sam da sebe počastim hranom
i kupio sam rumunske ćevape jer su njihove najveće porcije
hrvatsko crno vino Pelješac, jer brzo ulazi u glavu
i služe ga u lepim čašama
Uzeo sam i nemačku štrudlu sa višnjama, jer je meka
i jedan mađarski gibanjak, jer me je sećao na moju
baku koja ih je pekla uvek u proleće kad još pilići
ne prispeju za klanje, a svinjako meso se potroši
Dakle gibančice i flekice sa krompirom
i to se jelo jednom nedeljno obično o prvoj kopnji
kukurza i kad se plevila bašta i rasađivao kupus
Kupio sam još i neku bugarsku salatu vegetarijano
od svežeg paradajza i jednu ukrjinsku supu sa taškom
Dan je bio prohladan pa sam kao podmetač za sedenje
pod sebe stavio dve novolmske novine gde se
nalazio članak sa slikama o mojoj književnoj promociji
na štandu Muzeja podunavskih Švaba
Za tako spremljenu podunavsku gozbu najednom mi se
desila i muzika i to trubači, Bože pomislio sam
ova muzika je tu da ne zaboravim ko sam i odakle sam
Krenuli su sa pesmom Ramo Ramo druže moj, a odmah potom
su zasvirali Hajde Jano kuću da prodamo
Zvuk trube se prolamao obalom Dunava između šatora
sa kreativnim malim porodičnim industrijama
podunavskih zemlja, a ja sam lagano jeo i pijuckao
kad oni zasviraše Marš na Drini
imao sam utisak da mi je probuđen rodoljubivi ponos
i setio sam se Ljubomira Micića i zenitista koji su
kroz svoj manifest želeli balkanizirati Evropu kao matoru
i dremljivu frajlu kako je to govorio Krleža
A pesma se orila i orila, a ja sam jeo i pio na bedmu
starog Ulma i čekao moju ćerku Senku i mog prijatelja Johana
da stignu pa da odemo da vidimo sa čijeg štanda se tako
žestoko razleže Marš na Drini na Dunav festu, a u Evropi
