U stanu kod Ilze Hen

Radovan Vlahović i Ilze Hen (Ilse Hehn)

Ilza je pesnikinja i slikarka
banatska Nemica koja je od torture
sekuritatea u Rumuniji izbegla
u Ulm
Nakon promocije Ulmskog kvarteta
pozvala je mene i Senku da je posetimo
u njenom stanu
Dočekala nas je, kad smo pozvonili
na njena vrata, onako domaćinski i
banatski široko i srdačno
Prepoznao sam u njenom dočeku svoj
zavičaj
prepoznao sam toplinu koja se iz crne
masne zemlje samo u Banatu rađa
Iza njenih leđa bila je velika duž hodnika
polica sa knjigama na nemačkom i rumunskom
sa jedne strane, sa druge su bile njene slike
Odmah sam primetio ručno pisane knjige na gotici
i jednu Sioranovu na rumunskom
Poslužila nas je, dok smo sedeli na starinskom kanabetu iz devetnaestog
veka kakve sam viđao po našim kućama u Banatu kao raritete,
vinom od zove sa medaljonima od morske ribe
Zidovi u dnevnoj sobi su joj ispunjeni rumunskim pravoslavnim
ikonama gde sveti Đorđe ubija aždaju
Osećao sam se kao u muzeju gde su stvari koje je iz Rumunije
kao porodično nasleđe prošvercovala u Ulm samo dekor
a glavni eksponat je ona Ilze, sjajna pesnikija koja u svojim pesmama
korespondira sa Sartrom i Vintgeštajnom, a na slikama
dopisuje Pikasa u otporu prema autoriteima, a sve u slavu
umetničke slobode stvaranja
Pokazivala mi je knjige koje je štampala
pričali smo o jeziku moje majke
spominjući peglaz, verštet i fuštuk i još mnoštvo reči koje smo
ne poznajući jezik jedno drugog spominjali
Pozvao sam je u Banat da održi jedno predavanje o starim
i zaboravljenim stvarima koje su tako lepe u njenim knjigama
koje liče na stilzovani etnografski zbornik
Rekla je da će me predložiti da postanem član Svetskog PEN-a
pisaca u egzilu
da sam i ja kao Banaćanin pisac bez svoje sanjane države
i da to što radim pripada svetskoj kulturnoj baštini
Ilze predaje na fakultetu i nismo ni primetili kako
je vreme našeg druženja brzo prošlo
Dozvolila mi je da pušim uz zovino vino i kafu
što nije čest običaj u nemačkim kućama 
a kaže i sama ponekad puši lulu kao nekada naše
žene u Banatu
Kad smo se rastajali, poklonila mi je svoje knjige
a za uzvrat je tražila da ja njoj pošaljem moju knjigu
pesama Moj Gospode na nemačkom, jer joj se sviđa kako sa Bogom
direktno razgovaram
Pa naravno, odgovrio sam joj ljubeći je
Gospod je moj rod najveći
a sa rodovima se razgovara direktno i sa ljubavlju