Moje prvo sećanje na berbersku ranju je iz detinjstva, kad me je otac odveo kod Srede berbera da me ošiša na početku letnjeg rasposta na nularicu. Bio sam ponosan na sebe, jer sam zaslužio tu milost da me otac odvede kod berbera koji je šišao i njega i dedu i gde su uglavnom, na klupi, čekajući red, sedeli stariji ljudi. Osećao sam se već odraslim sa svojih sedam godina i činilo mi se da je svet moj čim sam stigao i ja da idem sa ocem kod berbera.I ranije sam išao kod berbera ali uglavnom sa majkom ili ponekad i sam bih otrčao do ćoška da me podšišaju Sreda je bio oniži i mrškav čovek sa drvčanik brčićima i veoma spretnih ruku. Štrckao je onim makazama kao da je bio muzičar na nekom instrumentu, a bočice na njegovom stolu sa alatom činile su se kao nešto čarobno i kao da se u njima krije neka posebna tajna muževnosti, ozbiljnosti i nekog mačo seksipila o kom ja tada nisam znao ništa, ali sam slutio da se u njima krije nešto što žene neizmerno vole.
Kad je došao red na mene, Sreda je upitao:
Radovane kako tebe da ošišamo?, i pogledao je na oca koji je sedeio i pušio na klupi kraj zida.
Na nularicu, odgovorio je umesto mene otac i dodao: Vrućina.
I sreda je krenuo da kruži oko moje glave zvrndajući mašinicom, a kosa je letela sa svih strana.
Za tili čas bio sam ćelav i on je još provukao ruku po mojoj kao strnjika naježenoj kosi i rekao:
Živ bio, diko.
Skinuo je sa mene beli čaršav kojim me je ogrnuo i ja sam osećao da me po golom telu bockaju dlačice.
Ajd' sad u sigru, rekao je otac i seo na moje mesto. Nisam ni stigao da pitam zašto me nije naparfimisao onim njegovim čuvenim špricem, a već sa istračao na ulicu.
Kad sam se pojavio na starim pijacama gde je moje društvo već uveliko igralo fudbal, oni su, videvši me, u jedan glas počeli da mi se rugaju govoreći:
Ćelavi globus terao šinobus, promašio stanicu, poljubio Maricu.
Malo mi, već od samog početka, nije bilo pravo i potukao sam se iz prve sa jednim od drugara braneći svoju čast i očevu odluku da se zbog vrućine treba da se ošišam do glave.
Sada, nakon pola veka, kad se setim te tuče, vidim da mi je od svega najviše smetala pesmica kojom su mi se drugari rugali i to najviše onaj deo o Marici, za koji sada vidim da je tu zbog rime, a ja sam mislio da oni nešto znaju o Marici sa kraja sela koja je išla sa mnom u školu i u koju sam, kao i svi dečaci iz razreda, bio zaljubljen do ušiju.
Sada, nakon pola veka, kad se setim te tuče, vidim da mi je od svega najviše smetala pesmica kojom su mi se drugari rugali i to najviše onaj deo o Marici, za koji sada vidim da je tu zbog rime, a ja sam mislio da oni nešto znaju o Marici sa kraja sela koja je išla sa mnom u školu i u koju sam, kao i svi dečaci iz razreda, bio zaljubljen do ušiju.
