Svako umetničko delo u ovom vremenu je lični kreativni stvaralački čin pojedinca koji je humanistički usmeren prema ljudima.
Novo vreme, nove politike i razni totalitarizmi, izostavljanjem finasijskih podrški umetnosti i umetnicima, zapravo je rad na njenom tihom marginalizovanju i na nekoj prosto podsvesnoj želji da se ona uguši, da postane nešto nevažno, nešto nefunkcionalno i nekorisno za svekupno ljudsko delanje, koje ljudi kao što su političari ne vide od strane umetnosti.
Uprkos tome, sve je više umetnika.
Svakoga dana se rađaju novi mladi ljudi koji stvaraju svoja dela, a umetnost, kao lični kreativni čin se budi i kod ljudi koji pripadaju starijim generacijama.
Početak razmišljenja svojom glavom je početak svakog umetničkog delanja. I što je više umetnosti i umetnika, ma kojoj oblasti oni pripadali, hoću da verujem da je to način razbijanja destruktivnih, političkih i ideoloških falangi koje su se ustremile da izrabljuju duhovnu i materijalnu energiju čoveka.
Umetnost je stvar duha, a duh se ne može zarobiti. Dakle, ako političari i ne podrže finansijski određene umetničke projekte, oni će se svakako u drugom obliku pojaviti i stići do onih kojima su namenjeni.
I na kraju da zaključim: baviti se umetnošću na onaj iskren, kreativan i posvećen način znači pružati svakodnevno otpor sivilu, ratovima i sveopštoj političkoj destrukciji koju nam nameću političke elite.
