Bogdanku
Rakić sam kao pesnikinju prvi put upoznao pre šest godina čitajući njene pesme
koje je objavljivala na svom Fejsbuk profilu. I već na samom početku, video sam
da se ona u mnogome razlikuje, i kao pesnik i kao umetnik, od mnoštva drugih koji su sve više
nadirali, kao neka nova neartikulisana pesnička i književna bujica, na Fejsu. Profil,
pogotovo umetnički i stvaralački profil, na fejsu, daje mogućnost umetniku da se predstavi u najboljem
svetlu, pa se često dešavalo da pesnici neuviđavno i napadno krenu da taguju svoje prijatelje pesmama kako bi
ih na taj način naterali da čitaju njihove, nekada i nedorađene, pesme. Za
razliku od mnoštva samozvanih, Bogdanka je diskretno nastupala sa svojim
pesmama nedajući da je povuče talas trivijalnih ishitrenosti koje su mnogi
pesnici obilato koristili. Ona nikada nije pridavala značaj tim spoljašnjim
senzacijama koje je Fejs kao slobodnu mogućnost dao svojim korisnicima. Ona je
napisano objavljivala i to je bila dovoljna senzacija, a oni koji umeju da
čitaju i tumače, ti su i razumeli ono što je pesnikinja Bogdanka Rakić htela
da kaže, a oni koji ne umeju da se izbore sa njenim pesničkim slikama, njenim
metaforama ili pak ponekad nadrealnim ili apstraktnim jezičkim intervencijama,
za njih to i nije bilo važno, jer činilo se da se njima pesnikinja i ne obraća.
Sprovodeći
dosledno svoju tajnoćutu, diskretnu, snažnu i kreativnu pesničku praksu na svom
Fejsbuk profilu, Bogdanka Rakić je kao malo ko, od nekoliko hiljada Fejsbuk
pesnika koje sam, po prirodi uredničkog posla, bio u prilici da čitam, uspela
da zadobije znatan broj čitalaca i pratilaca njenog Fejsbuk profila. Ona se
nikada nije objavljivanjem u pesničkim grupama takmičila i otimala za čitaoce,
naprotiv, čitaoci su, kako je vreme prolazilo, pronalazili i prepoznavali njene
pesme otkrivajući da one u sebi sadrže sve elemente savremene poezije, da
jednako komuniciraju kako sa našom tako i sa svetskom pesničkom tradicijom, a
da u zanatskom pogledu njene pesme, pisane uglavnom slobodnim stihom, idu
jednom uzlaznom linijom, jer pesnikinja je umela da svoje iskustvo pisanja
svakodnevno nadograđuje i da ga usavršava.
Pesme
Bogdanke Rakić je i na trećem Evropskom Fejsbuk pesničkom festivalu, žiri
festivala, na čelu sa Simonom Grabovcem, ocenio kao najbolje u konkurenciji od nekoliko
stotina Fejsbuk pesnika. Namerno kažem Fejsbuk pesnika, jer Fejsbuk književnost
je postala, desetak i više godina od pojavljivanja Fejsa, književna realnost sa
kojom se mora računati. Nagrada Bogdanki Rakić bila je objavljivanje knjige
pesama pod nazivom Između svetova. Budući
da živi u Nemačkoj, Bogdanka se aktivno uključila u afirmaciju našeg jezika i
naše književnosti u toj evropskoj zemlji i za taj predani rad ove godine je
dobila Zlatnu značku Kulturno
prosvetne zajednice Srbije.
Za
novu knjigu Bogdanke Rakić Pažnja: talas sna, koja je pred tobom, poštovani
čitaoče, ja sam kao urednik pozvao i ostale članove žirija Evropskog Fejsbuk
pesničkog festivala: Simona Grabovca, Gorana Ibrajtera, Zorana Đerića i Franju
Petrinovića da napišu svoja mišljenja o knjizi i da je tako rasvetlimo sa više
strana kako bi valorizovali kvalitet Bogdanakinog pevanja i dali jednu širu
sliku o njenom stvaraštvu kao potvrdu da Fejsbuk književnost, ova odrednica je
pomalo nezgrapna, ali ako se neko doseti bolje, neka je kaže, može da ima
visoke domete i da jednako stremi ka savršenstvu i radosti beskonačnog u
stvaralačkom i književnom univerzumu.A Bogdanka Rakić je jedan od najboljih primera za to da stvaranje pesama kao lični kreativni čin i pesme kao jedinstvena bića bez obzira kojim putevima ona dođe do čitalaca.
Radovan Vlahović