Početkom šezdesetih u našem selu
u Omladinskom domu zajedno sa
Duškom Apašom, Stevom Gustikom
Slavkom Čamprgom i Momom Makedoncem
svirao je u orkestru na seoskim igrankama
Zvao se Mile Isakov, a porodični nadimak mu je
bio Kičov i od toga su ga iz milja zvali Džoni
Mile je najbolje od svih umeo da svira i peva
meksikanske pesme koje su tada bile u modi
Taj melos su svi voleli: od običnog radinika
i proletera i paora, pa do šefa države, a filmovi sa
temama iz života Meksika su punili danima
našu uvek hladnu bioskopsku dvoranu
Miletove omiljene meksikanske pesme
su bile tražene i kod naše seoske omladine
Ja sam se sa tim melosom i sa Džonijem
prvi put sreo na jednom paprikašu kod moje
tetke Jelene sredinom šezdesetih
Mile je bio majstor za pesmu i samo on je
umeo da napravi onaj čuveni krik koji je
bio tako karakterističan za tu vrstu melosa
Njegova interpretacija pesme Jedan dan života
ili pak Mame Huanite terala je svima suze
na oči, u ma u kakvom raspoloženju da je bilo društvo
Verovao je u prijateljstvo, Boga i večnu ljubav
prema nekoj samo njemu sanjanoj ženi
Mile je bio jedan od boljih zidara u selu
Imao je veoma pošten odnos i prema gazdama
kod kojih je radio, a i prema mladićima koji
su obično u vreme letnjih ferija radili kod njega
kao pomoćni radnici na građevini
U kafani, ne samo da je vraćao turu, već je umeo
i on prvi da je pokrene i da zavrti ringišpil
Često je osvanjivao sa različitim društvima
u kafani i posle obaveznih meksikanskih
pesama, kad bi se svi rastužili i i pevali i plakali
Nakon završenog jutarnjeg boemskog rituala
Mile bi ostajao poslednji i sedeo
i sam plakao
A kad bi ga pitali zašto plače
Govorio je: Žalim za starim kapitalom
Miletova porodica je posle drugog svetskog
rata bila konfiskovana i zajedno sa drugim
porodicama u selu bila je javno ponižena
oduzimanjem zemlje i radila
Mileta je to bolelo, ali nikad nije govorio
protivu vlasti i države
Voleo je svoje selo i ljudi su mu vraćali
istom merom
U mnogim stvarima je bio neponovljiv
A kad je umro, na sahrani su mu tamburaši
svirali Jedan dan života
Džoni je otišao u seosku legendu lagano
uz tamburaše, pesmu i mnogo prijatelja
koji su ga ispratili
u Omladinskom domu zajedno sa
Duškom Apašom, Stevom Gustikom
Slavkom Čamprgom i Momom Makedoncem
svirao je u orkestru na seoskim igrankama
Zvao se Mile Isakov, a porodični nadimak mu je
bio Kičov i od toga su ga iz milja zvali Džoni
Mile je najbolje od svih umeo da svira i peva
meksikanske pesme koje su tada bile u modi
Taj melos su svi voleli: od običnog radinika
i proletera i paora, pa do šefa države, a filmovi sa
temama iz života Meksika su punili danima
našu uvek hladnu bioskopsku dvoranu
Miletove omiljene meksikanske pesme
su bile tražene i kod naše seoske omladine
Ja sam se sa tim melosom i sa Džonijem
prvi put sreo na jednom paprikašu kod moje
tetke Jelene sredinom šezdesetih
Mile je bio majstor za pesmu i samo on je
umeo da napravi onaj čuveni krik koji je
bio tako karakterističan za tu vrstu melosa
Njegova interpretacija pesme Jedan dan života
ili pak Mame Huanite terala je svima suze
na oči, u ma u kakvom raspoloženju da je bilo društvo
Verovao je u prijateljstvo, Boga i večnu ljubav
prema nekoj samo njemu sanjanoj ženi
Mile je bio jedan od boljih zidara u selu
Imao je veoma pošten odnos i prema gazdama
kod kojih je radio, a i prema mladićima koji
su obično u vreme letnjih ferija radili kod njega
kao pomoćni radnici na građevini
U kafani, ne samo da je vraćao turu, već je umeo
i on prvi da je pokrene i da zavrti ringišpil
Često je osvanjivao sa različitim društvima
u kafani i posle obaveznih meksikanskih
pesama, kad bi se svi rastužili i i pevali i plakali
Nakon završenog jutarnjeg boemskog rituala
Mile bi ostajao poslednji i sedeo
i sam plakao
A kad bi ga pitali zašto plače
Govorio je: Žalim za starim kapitalom
Miletova porodica je posle drugog svetskog
rata bila konfiskovana i zajedno sa drugim
porodicama u selu bila je javno ponižena
oduzimanjem zemlje i radila
Mileta je to bolelo, ali nikad nije govorio
protivu vlasti i države
Voleo je svoje selo i ljudi su mu vraćali
istom merom
U mnogim stvarima je bio neponovljiv
A kad je umro, na sahrani su mu tamburaši
svirali Jedan dan života
Džoni je otišao u seosku legendu lagano
uz tamburaše, pesmu i mnogo prijatelja
koji su ga ispratili
