Skuvaj i meni jednu
rekao mi je dok sam pristavljao
džezvu sa vodom na ringlu strujnog šporeta
Vinsent Van Gog
Odavno nisam popio dobru jutarnju kafu
sa nekim ko me pripovedajući citira
a da to i sam do sada nije primetio
Bio sam iznenađen gostom, ali sam
domaćinski smerno spremio posluženje
Vinsent je seo za sto i kao pravi teolog
ćutao i čekao moju ispovest
Glava mu je bila spuštena, a lice smrknuto,
sav se pretvorio u uho
Zaboravio sam na vodu što struji na šporetu
i kroz glavu sam vijao na hiljade misli
gde sam se to nehotice ogrešio o njega
Portretišeš pričama ljude i pejzaže iz svog sela
i iz Banata, prekinuo je on najednom tišinu
Lepota tvojih priča je gruba, emotivna iskrenost
velika, a hrabrost da formom rušiš ustaljeni
poredak stvari u literaturi ogromna
Živiš u Karlovu, kao ja u Arlu, sa ljudima koji
o tvome stvaralaštvu ne znaju ništa
Poživeo si za sada u zemaljskom životu
dvadeset godina više od mene
i još ćeš živeti i stvarati
Izgovorio je u jednom dahu
i još na kraju dodao
Pitam se kako se do sada nisi ubio ili
kako te do sada nisu ubili
Voda je na šporetu počela da kipi iz džezve
i mahinalno sam prišao da je skinem sa ringle
Kad sam sa zakuvanom kafom u šoljama
ponovo seo za sto, Vinsenta više nije bilo
rekao mi je dok sam pristavljao
džezvu sa vodom na ringlu strujnog šporeta
Vinsent Van Gog
Odavno nisam popio dobru jutarnju kafu
sa nekim ko me pripovedajući citira
a da to i sam do sada nije primetio
Bio sam iznenađen gostom, ali sam
domaćinski smerno spremio posluženje
Vinsent je seo za sto i kao pravi teolog
ćutao i čekao moju ispovest
Glava mu je bila spuštena, a lice smrknuto,
sav se pretvorio u uho
Zaboravio sam na vodu što struji na šporetu
i kroz glavu sam vijao na hiljade misli
gde sam se to nehotice ogrešio o njega
Portretišeš pričama ljude i pejzaže iz svog sela
i iz Banata, prekinuo je on najednom tišinu
Lepota tvojih priča je gruba, emotivna iskrenost
velika, a hrabrost da formom rušiš ustaljeni
poredak stvari u literaturi ogromna
Živiš u Karlovu, kao ja u Arlu, sa ljudima koji
o tvome stvaralaštvu ne znaju ništa
Poživeo si za sada u zemaljskom životu
dvadeset godina više od mene
i još ćeš živeti i stvarati
Izgovorio je u jednom dahu
i još na kraju dodao
Pitam se kako se do sada nisi ubio ili
kako te do sada nisu ubili
Voda je na šporetu počela da kipi iz džezve
i mahinalno sam prišao da je skinem sa ringle
Kad sam sa zakuvanom kafom u šoljama
ponovo seo za sto, Vinsenta više nije bilo
