Juče je umro Milivoj Čičela. Rođen je i odrastao u selu, u našem
komšiluku. Bio je jedinac u oca i majke. Oca su zvali Čičela, a majka je bila Vida.
Odmah nakon završetka srednje škole i vojske, oženio se sa najstarijom
ćerkom Vite Cucinog. Tetka Biba, koja je bila komunistički funkcioner, zaposlila ga je prvo u nekoj metalskoj firmi, u Novom Bečeju, a odmah potom je dobio posao u narodnoj odbrani kao
magacioner.
Kažu, umro je juče dok je bio u lovu. Zanimljivo je
da u njegovoj porodici niko nije bio lovac. No, nije ni on nešto, detetom, voleo taj sport. Međutim, posao, a uz sve to je
u komunizmu, a i danas, nekako moderno da se bude lovac, pa
se i on priključio. Njemu, kako ja vidim, baš i nije naročito stojala ta uloga da bude lovac.
Sećam se jednog događaja iz detinjstva. Tetka Biba je Milivoju kao dečkiću kupila mali dečiji gvozdeni
plug sa jednom brazdom i točkovima. Jednog popodneva, dok su mu roditelji bili
na njivi, Milivoj i komšija Arkadije Rakazov su se igrali
tim plugom. Milivoj je upregao Arkadija u plug, i počeli su da oru hodnik koji
je bio zemljani. Kad su Vida i Čičela došli kući s radnje, hodnik je bio više od pola uzoran.
Vida je vikala, a muž ju je smirivao.
Vida je vikala, a muž ju je smirivao.
Deca se zaigrala, šta da se radi, govorio je Čičela.
