Pre skoro četvrt veka pozove me Milenko Pajić, a bilo je nekoliko meseci pre njegove bolesti da odem po njega i autom ga provozam kroz selo.Tog pre podneva dok sam ga vozio on mi je govorio a ja sam kao u nekom nadrealnom stanju stigavši kući to pribeležio onako kako su njegove reči odjekivale u mojoj duši. Danas nisam siguran dali je sve on to baš tako govorio ili sam ja nešto malo i domislio i dodao, a pogotovu neke religiozne elemente.
Nauči da podneseš samog sebe. Podneo si kuglu zemaljsku. Nauči da slušaš, i umećeš da pri’vatiš tuđe reči, tvoje reči, teške reči, one kad i ne ulazidu u uši, i onim gluperdama što mislidu kako ćedu da te privaridu. Vodi račune. Saradnicima ne daj da znadu sve. Jer oni samo ček’u da zauzmu tvoje mesto. Slušam, umorni besanik, Ćutim, tužni ravnodušnik, smeškam se, prevareni varalica, govorim, da lažov i oblagani sedu i gledu se. On mi kaže:
Nauči da podneseš samog sebe. Podneo si kuglu zemaljsku. Nauči da slušaš, i umećeš da pri’vatiš tuđe reči, tvoje reči, teške reči, one kad i ne ulazidu u uši, i onim gluperdama što mislidu kako ćedu da te privaridu. Vodi račune. Saradnicima ne daj da znadu sve. Jer oni samo ček’u da zauzmu tvoje mesto. Slušam, umorni besanik, Ćutim, tužni ravnodušnik, smeškam se, prevareni varalica, govorim, da lažov i oblagani sedu i gledu se. On mi kaže:
– Milosrdan budi za one što to zaslužuju. Protiv
tebe su svi.
Ćutim, gledim i
slušam ga.
– Ne
daj na stare i nemoćne. Ne daj na borce i penzionere. Rado,
vodi računa. Ovo je vreme kad se ne zna ni šta je dobro, ni šta je zlo. Ovo je
dobo kad svakojake protuve ’oćedu da im se veruje. Vodi račune, naše selo je naš svet. Ono je
važno. Naše selo je
naša proširena porodica. Ne veruj činovnicima i onim što pipirevku oko tebe igr’u. Svi ljudi volu od tuđeg da uštinu. Dobro je dok meru im’u. Vodi
račune. Bočarci su karijeristi, Bečejci su kurve, Kumančani
zabadu’ nož u leđa.
S Kikindom se kurvaj. U Bečej, nogom vrata otvaraj. Ljudi su furtom isti, ne menju
se, samo su alaviji, i brezobrazniji. U poslednje
dobo, Rado, vodi račune, Beograd će furtom biti gladan, a naša država
će još dugo biti siromašna. Svi ćedu se otimati da budu gospoda i da ništa ne radidu. Svi ćedu se šepuriti s papirima, diplomama. Govoriće
i lajaće kako, Bog zna mlogo vredu. Ne veruj im, i ne daj im za pravo
sve što kažu. Malo vredi forint i po, bacojkini. Rado,
vodi račune, oni što pritrčavadu čas kod tebe čas kod drugog, tvoji su kol’ko i tuđi. Oni su mani
me da te manem.
A’l š njima oprezno, i kad te po ramenu tapšću, i kad ti ruku ljubu, zlo ti
mislidu. Rado, vodi računa, i vreme i poslovi se menjadu. Novce svi volu. Novce
svi tražu, i do novaca svi ’oćedu lako da dođedu. I oni što radidu, i oni što ne radidu. Odjedared
da zaradiš možeš mlogo, i priko noć sve da spiskaš. To ne
valja, nije dobro, nego treba da se stalno zarađiva, sve pomalo i lagačko,
pa kroz vreme biće dobro. Prilike se brzo menj’u. Moraš
znati da i ljučiš.
Vodi račune, Rado, mi ne znamo šta možemo sve da izdržimo. Ako ’oćeš
ti da vladaš, svaki čovek neka bude na svom mestu. Organizuj,
pa vladaj. Rado, vodi račune, za sve ima vremena. Ne treba
žuriti, ni u život, ni u smrt. Lagačko, strpljivo treba živiti, brez
tumbanja, brez žurbe, u jednom ritmu, u tišini, porodično i smireno. Tvoje
mesto pod kapom nebeskom, mesto jednog ispred Boga živog, svi želidu
i svi hoće da ukradu sas zavišću, sas prezirom
pa i mržnjom, a ne znadu da svi treba da budemo domaćini u beskraju. Svi bi
’teli da te skružu kao testo i da kažu:
– Tu je
samo tvoje mesto –
a’l ne vredi, dok je ljudi biće i života. A dok
je života, biće i želja.
