Moj Banat je prva
knjiga naše darovite spisateljice Katie Vunderlin, koja je najpre napisana i objavljena
na nemačkom jeziku u izdanju kuće Novum
pro iz Švajcarske, a evo, sada se pojavljuje i na srpskom jeziku u prevodu Marije
Ančić, na opšte zadovoljstvo i radost čitalaca i poštovalaca Kaćine pisane
reči.
Kaća nam, u ovoj knjizi kratkih priča, otvara temu koja nije
rabljena u našoj književnosti do sada, a to je viđenje i introspekcija
života na banatskim prostorima u poslednjih sedamdeset godina iz perspektive
nekoga ko je prihvatio državljanstvo neke od bogatih zapadnih država, a ujedno
i model i obrasce življenja koje nova sredina kao drugi dom zahteva. Sećanje na
zavičaj, na slike, na bližnje, na sve ono što je činilo vrednost i smisao
života u ondašnjoj socijalističkoj Jugoslaviji, za koju su njeni državljani
verovali da žive u jednoj od najboljih društvenih zajednica na svetu, najednom
je otvorilo, nakon godina provedenih na zapadu, da pod udarom nostalgije junakinja
Kaćinih priča preispituju život, ali ne onako analitički i dosadno, već kroz
slike, doživljaje i sudare sa ondašnjim jednoumljem, koje je ugrožavalo
individualnost i kratilo slobodu pojedincu.
Iz te idelne države, kako su je komunisti nazivali u
sedamdesetim godinama, veliki broj mladih ljudi je dobilo mogućnost da ide na
zapad da traži posao i da, u želji za većom zaradom, krene u ostvarenje svog
sna. Kaćina junakinja je, boraveći na zapadu, konkretno u Švajcarskoj, sačuvala
u sebi slike koje je kao ličnu životnu prtljagu ponela sa sobom u inozemstvo.
One su se, negde, sa ulaskom u voz, zaustavile i zacementirale u njenom sećanju,
čineći tako jednu freskoliku didiskaliju koja se nosi u duši čitavog života. I
onog trenutka kad se junakinja vraća u zavičaj i domovinu, u državu koja više
ne postoji, onog trenutka kad se vraća u Banat, koji je u Srbiji, koji je pod
sankcijama, i koji je od jedne zdrave i vesele sredine najednom postao tužna,
oronula, siromaška, čak pomalo naturalana gubernija u kojoj caruju nemaština,
sirotinja, tuga, smrt i političko ludilo, junakinja se tada budi i suočava sa
svim svojim demonima, kako iz mladosti tako i onima koji su je počeli napadati
u bogatoj Švajcarskoj. E, tu i u takvom raspoloženju se otvaraju zapleti za ove
priče sa Balkana koje se čitaju u dahu i koje su realne i životne, ali nalik
najboljim holivudskim pričama, gde se sve oko junaka dešava protivu njih, ali
oni sve prepreke prevazilaze, priče se na kraju, ipak, završavaju hepiendom.
Kaća je majstor pripovedanja i ona veoma
vešto tka svoje priče, oživljavajući junake, u poslednjih stotinak godina, dajući
im sve životne sokove emocija i ljubavi, zavisti i strasti. Ona im daje sav
tragizam proizveden kolektivnim zabludama i svu dramatiku u sukobima dobra i
zla, čineći da, izmeštanjem oslonca pripovedanja, glavni junaci postaju
sporedni i obrnuto, nudeći im mogućnost moralnih transformacija koje su, u
širokom vremenskom rasponu, oblikovale ljude, a da oni to i ne primete.
Zavičaj Kaćinih junaka je Banat,
gotovo na isti način kako je za jednog Andrića Bosna, ili za jednog Njegoša
Crna Gora, ili pak za jednog Boru Stankovića Vranje. Nema pisca bez zavičaja. Kaća
Vunderlin je srpska književnica koja to veoma dobro zna. Ona neguje svoju
zavičajnu priču kao što se neguje život, ali ona ni po čem nije zavičajac u
pogrdnom smislu. Ona je svoje zavičajne, može se reći lične i životne priče,
podigla na nivo univerzalnog.
Moj Banat je
knjiga priča autorke koja je dobro ovladala svojim novostečenim zanatskim
umećem. Ona nam nudi drugačiju vizuru nas samih, iz perspektive novoprimljenog
i stvorenog švajcarskog identiteta, kojim ona, u odnosu dva na prema jedan, duplo
diše i živi Švajcarskoj u odnosu na život u Jugoslaviji i u Banatu, dajući time
uzbudljive priče koje su iznad svega autentične, sa odličnim dramskim
zapletima, životne i može se reći čak i pomalo lične.
Knjiga priča Moj Banat Katie Vunderlin je knjiga za sve uzraste. Lako se i brzo čita, svugde i na
svakom mestu, za sve vrste čitalaca koji traže u priči nadahnuće da se u ovom sumornom
trećem milenijumu pregura i preživi, na pozitivan način, još jedan dan.
