NA PUTU ZA BANAT
Pitasmo usput za Banatsko selo, Miloševo se zove
tamo iza onog atara, rekoše, uperilo oči
u globalno
tamo se modernizam i tradicionalno divlje
tuku
a zna se ko će da odnese pobedu
kladiše se u bisage, u čeze, u konje...,
mali upregnuše ljubav iz grla, a veliki se snebivaše:
pesnička
republika, gde to ima...,
izvirivaše odnekud prazne glave
pokazivaše lice okrunjeno strahom
polomljnim staklom hraniše golubove
pokazujući rukom u pravcu pokojnika, uzvikujući:
groblje,
roblje...
u gostinskoj sobi sedela je Milena sa uperenim
pogledom u
čoveka
koji je hodao duž obraslih železničkih šina
krijući tragove pod plavim mantilom
čudo se našlo među krstovima trenutka
u poslednjem jurišu na sebe odranjalo je
podne
u tački gde se spajaju nebo i zemlja
svirale su gajde i padale žiške sa zvezda
dozivajući utišano More, uz prizrake sunca što
kroz
prste klize
sreli su se pogledi od svile, okosnice vekovnog sabranja
pred post Božji, u Svetu nedelju
na ognjištu mira gde se lik Utraja, kitio se Banat
nesustalim
rečima, koje su nas davno oblikovale.
Marina Žinić Ilić, Novi Sad
