Плетем улар
штрањку плетем
од кудеље и врпаца
и све чиним
ко што некад
наши стари чинили су
Мој Господе.
Прво чешљам
рашчешљавам
танке масне
и опасне
браон нити од кудеље
Мој Господе.
Потом предем
мало ручно
мало ножно
на преслици од
дрвета багремовог
и пљуцкањем
премазивам
струне танке
струне фине
што под прсте подмећу се
Мој Господе.
Онда плетем
у две струне
па преплићем
у три струне
опет фрћкам
у четири
и све тако
полагачко
док се штрањка
не укаже
еластична
савитљива
као змија
покретљива ко нервичак
очишћена
остругана ко сапиште
од ашова
Мој Господе.
Народ гледи
и чуди се
шта то радим
марве немам
штала празна
а поводац јаки
правим.
И смешку се
баш онако испод
ока подругљиво
пропитиву
од кудеље
шта ће теби
снажни улар
мој деране
Дал` да кажем
ил` да ћутим
и невешт се
ја учиним.
Та казаћу па
нек буде штогод
`оће.
Улар правим и
поводац
да прид Бога
хаос људски
ја изведем
да ми суди
како оће
Мој Господе.
