Kada su dolazili, gledao sam ih s preda.
Uzdignute glave,ostrog , ubrzanog koraka, prezrivog, oholog pogleda, jedinstveni, nadmeni, sveznajuci, ostrih naredbi koje nisu trpele pitanja, novi, odlucni, strogi, svaki na svoj nacin...
Kada sam im, posle izvesnog vremena, gledao ledja, svi su izgledali isto.
Pognuto, otrcano, spustenih ramena, bez reci pozdrava,plasljivo su se osvrtali, zurili da sto pre umaknu i molili Boga da ih ne procesuiraju...
Da ne poverujes,... isti ljudi!
