Tu noć je proveo sa prijateljima na čeki, a kad je svanulo video je da se čeka ljulja i zajednički su konstatovali da, ako ne siđu dole, da će pasti zajedno sa njom. Ko bi rekao da će se naći na tako izloženom mestu kad nije lovac, a nije ni rat pa da se čeka koristi kao mitraljesko gnezdo. Evgenije je bio malo zbunjen tim pre što se sećao, u trenutku dok se čeka ljuljala, sna od prethodne noći. Kao vratio se u mesto gde je živeo, a bila je to malena šumadijska varoš. Odnekud je došao, opet iz neke varošice gde je radio kao učitelj pevanja, horskog pevanja koje je u tom vremenu bilo veoma popularno. Stigao je do kapije svoje rodne kuće i video da se mesto kuće nalazi samo jedna velika kockasta jama. Zemlja je bila sveže iskopana, Protljao je oči u neverici. Iz dubine dvorišta se čula neka graja i larma. Bilo je mračno, dan a polumrak, kao pred zoru, a dobro se seća da je bio dan. Hodao je lagano i oprezno kad na desnoj strani vidi nekoliko gomila isečenih drva, a nešto dalje od njih vatra koja gori i oko nje nikog. Po obliku drva je video, sasvim je bio siguran, da su od građe, od kuće njegove, pretpostavio je. Za nekoliko dana koliko ga od zadnjeg dolaska nije bilo video je da mu je kuća nestala, ni jednog kamena, a građa evo iskorištena i isečena za ogrev i letve su bile isečene na komadiće onako da se mogu ložiti u šporet smederevac. Krenuo je prema graji u dubini dvorišta. I tamo video neke ljude i video je neke bačve. Pinteri, očigledno je da su pinteri. Svađali su se nešto na njegovom jeziku, ali su imali neko drugačije narečje. Video je naslagane sveže istesane i okovane burade za vino i kace za rakiju. Otkuda vi tu, pitao je. A jedan krupni i glavati mu odgovoori: To mi tebe treba da pitamo.Gde je moja kuća, pitao je. Nema ovde tvoje kuće, odgovori mu glavati. Napolje, nemoj da nas ometaš podviknuo je glavati sa čudnim naglaskom. I izašao je na ulicu i krenuo malo napred, kad se malo bolje obazreo, video je da je nekoliko kuća, može se reći da je čitava ulica kao mladica od drveća prosto isčupana iz zemlje. Samo se vide rupe sa rastresitom zemljom, a kuća nema. Ko su ti ljudi što čupaju kuće iz korena i nekuda neznano gde ih nose. Ta mu se rečenica vrzmala u glavi i ovog jutra dok je na čeki pokušavao da smisli kako da siđe dole kako ne bi pao i izlomio se. Prijatelji su počeli da skaču dole, ali lako je njima bilo oni su elastičniji od njega, a njegovo telo je krhko kao da je od stakla. Ako skoči izlomiće se. A ako ostane urušiće se zajedno sa čekom, a nije lovac, a nije ni rat pa da sedi u njoj kao u mitraljeskom gnezdu. Sad kad je ostao sam i nije mu bilo druge do da čeka. Šćućurio se prvo pod jedan kraj, a onda se opružio i legao. Zaspaće, pomislio je, ako se desi da padne zajedno sa čekom i ubije se neka to bude u snu.
