Kako mi pokazuje život, negujem ih u sebi od detinjstva. One su uglavmnom inicijalne kapisle za moja razmišljanja i traganja za odgovorima. Protivurečnosti su i povod, a i želja za njihovim pomirenjem u meni samome, da pronalazim rešenja u mome življenu kako bih ponekad njihovo nesnosno trenje i njihovi mučnu prepirku primirio. Pitaš se kako živim sa toliko protuvurečnosti u sebi. Lako i jednostavno, jer sam se na njih, ne samo navikao, već ih i negujem, i volim, i dajem im povremeno šansu da se iskazuju u mojim tekstovim i u običnom životu koji postaje dinamičniji, reljefniji i zanimljiviji. Protivurečnosti koje nosimo u sebi umeju biti produktivnije od blaženog uravnoteženja emocija i misli.Protivurečnosti se ponekad umeju oteti, i proizvesti zajedno sa osećanjem koje ih ponese, blagu otkačenost i samozaborav koji ušemljenom u svakodnevici svetu i ljudima oko nas izgleda nerazumljiv, ne primeren i čudan. Poruga i smeh istih nas opominju da se protivurečnosti ipak moraju kontrolisati.
