I nismo uvek spremni da prihvatimo racionalno i ono što se dogodilo i ono što će se dogoditi.
Veoma često nam događaji izmaknu kontroli i mi se nađemo u čudu zbunjeni i pomalo uplašeni prosto ustuknemo i sklonimo se u neku rupu ili bolje reći bunar kojih je naša duša puna i tamo ćutimo zgrčeni kako makovi kečevi i čekamo da se regenerišemo i osnažimo nekom novom mišlju i idejom kako bi mogli da nastavimo koliko toliko narmalno življenje
.Događanja su u našem životu redovna i stalna, a po davanju značaja i prioriteta istim mi shvatamo njihovu važnost.
.Stvarnost sačinjena od obične svakodnevice i pikantnih detalja koje često i ne izgovaramo, tera nas da budemo lickastiji nego što je primereno. A onda rešimo, bićemo spremni, pa šta bude neka bude.
