Draga moja, poslednjih dana sam se spremao za kros.
Onako mrškav i malen u sportskoj opremi trčao sam svakog jutra i svake večeri po rapavom trotoaru moje ulice.Prolaznici su se zaustavljali, gledali me i čudi li se. Retko u mome selu neko u sportskoj opremi trči sokakom. Nisu meštani naviknuti na takav prizor.
Tačan datum za kros još nije određen, a ima još učesnika koji su se prijavili za trku, ali oni ne treniraju.Pa čak i pobednici od prethodnih godina sa prethodnih kroseva ne treniraju, vać lagodno i opušteno
žive i uživaju u životu
.Ni meni se baš ne trči svako dan i po kiši i po vetru i po zimi i po snegu, ali trener mi ne dozvoljava da se opuštam, već me drži u stalnoj pripravnosti i kondiciji.Kad me vide kako trčim u atlet majici i klotanim gađama sa krpanim kineskim patikama na nogama, pobednici prethodnih kroseva se smeškaju ironično. Oni veruju da je dobra oprema pola posla. Moj trener veruje veruje suprotno, loša oprema, pola posla, a dobra kondicija ceo posao.
Ja ne razmišljam puno, osim što se ponekad uplašim da se ne izmorim i sustanem do početka zvaničnog takmičenja.
