Kad živiš u selu i kad uglavnom poznaješ svoje sugrađane, vesti o nečijoj bolesti i smrti lakše dolaze, gotovo da i nemaju velikih prepreka da do tebe stignu kao usputna informacija.Umiranja su svakodnevna kako po selima tako po gradovima i velegradima. Selo ima tu prednost da umrlog uglavnom svi poznaju.Da se o umrlom u zavisnosti koliko vam je blizak uvek progovori nekoliko reči, onako usput, kao komentar.Lepo je kad smrt ide redom, kaže moj komšija Lala Firša, i na svakih nekoliko dana kad neko umre računa ko je u našem sokaku na redu za umiranje.Kad smo poslednji put na tu temu razgovarali rekao mi je da je on među najstarijima u našoj ulici i da nekako dolazi njegov red. Kaže mi kako se sprema i prihvata svoj red, ali nikako ne može da stigne.Kaže nema kade, i u to ime ide da napije malo rakije.
